Srebrenički zločin još od 1995. godine prate poricanja. Ni presude Haškog tribunala, u kojima se ovaj zločin kvalifikuje kao genocid, ni priznanja krivice trojice optuženih za učešće u ubistvo više od sedam hiljada muškaraca i deportaciji oko 30 hiljada žena i djece, pa čak ni prihvatanje odgovornosti i priznanje zločina od strane vlade Republike Srpske – nisu zaustavili negiranja zločina ili njegovih razmjera.

Dokumentarni film u produkciji SENSE pod naslovom "Izvan razumne sumnje" ukazuje na činjenice koje su utvrđene u sudskom postupku izvođenja dokaza, kroz svjedočenja žrtava, priznanja neposrednih učesnika u zločinima i forenzičke ekspertize i suočava ih sa poricanjima, revizionističkim tumačenjima i umanjivanjima razmjera srebreničkih zločina.

Pored svjedočenja preživjelih sa srebreničkih stratišta, organizatora i neposrednih učesnika masovnih pogubljenja, kao i ljudi koji su kopali masovne grobnice i prevozili tijela žrtava, film sadrži i lične ispovijesti preživjelih srebreničkih žrtava Ćamile Omanović, Hasana Nuhanovića i Osmana Avdića.

IZVAN RAZUMNE SUMNJE

TELFORD TAYLOR, Nirnberški proces, JANUAR 1946

“Te neverovatne činjenice je važno ustanoviti na temelju jasnih i javnih dokaza, kako nikada niko ne bi mogao posumnjati da su to bile činjenice, a ne izmišljotine.”

DD

... i ja sam ponavljala za njim: "Nemojte bogati, pa on je osamdesetprvo godište... što, šta će vam on... Njega je zgrabio iz mojih ruku, odbacio lijevo... on je se okrenuo, kaže samo meni: "Uzmi ti meni, mama, torbu, uzmi..."

OSMAN AVDIĆ

Sad ću malo otić' do Srebrenice. To je prvi put poslije devedesetpete... da odem do Srebrenice.

ĆAMILA OMANOVIĆ

... i onda sam ja poslije dugo neprespavanih noći, razmišljanja o svemu šta mi se desilo odlučila da dođem ovdje i da počnem radit

HASAN NUHANOVIĆ

Mor'o sam prvo da naučim samog sebe kako da se nosim sa svim tim, pa i sa poricanjem druge strane, treće strane...

MODERATOR TRIBINE

... mi smo večeras pozvali ljude koji se dugo bave ratom u Bosni i imaju saznanja šta se u Srebrenici dogodilo. Oni će ukazati na određene činjenice i izneti podatke koji bacaju drugačije svetlo na taj događaj.

PUBLIKA U SALI

Radovan Karadžić, Radovan Karadžić, Radovan Karadžić, Radovan Karadžić

DRAGAN JOLOVIĆ OFICIR VRS

To brate, ja vidim to tvrdo, ja sam ispred tebe, ajmo, da ih opletemo, frka im je, sad pritisni, oću urlanje da čujem, juriš...

OSMAN AVDIĆ

Pomjer'o sam se kad sam moro da se pomjeram... znači polako se Srebrenica iseljavala od početka, odozgo, od vrha naniže, kako su Srbi uzimali dio po dio, tako se iseljavalo.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Nekako, k'o da smo se skupili svi pored benzinske pumpe, to je pored UN baze koja je bila tu na benzinskoj pumpi, na ulazu u Srebrenicu od Bratunca. Tu je bilo mnogo ljudi.

HASAN NUHANOVIĆ

... i ja sam kao pripadnik, dakle kao lokalni uposlenik UNPROFOR-a, radio sam direktno za tim vojnih posmatrača Ujedinjenih Nacija, tj. Prevodilac.

OSMAN AVDIĆ

Mnogi narod je iš'o lijevo prema šumi, jedan dio naroda, a mnogi narod je iš'o prema Potočarima. Ja nisam znao šta da radim... nije bilo nekih uputstava.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Bila sam sa mužem, i bila je porodica kompletna na okupu. I onda smo se tu na pumpi rastali.

HASAN NUHANOVIĆ

... znači, to nije bio prvi put sad da ja sa svojom porodicom, ocem, majkom i bratom dogovaramo se o našoj, sopstvenoj, da to nazovem tako, evakuaciji, bijegu

OSMAN AVDIĆ

Kad sam vidio kud je bolnica krenula, onda, ja sam krenuo prema njima, sa njima, jer sigurnije mi je za njima, sa njima nego...

ĆAMILA OMANOVIĆ

Vidila sam ga tada poslednji put i nikad više.

RADOVAN RADINOVIĆ

Da bi se sprečio haos u gradu, Glavni štab Vojske Republike Srpske je tražio od Predsednika Republike, odnosno Vrhovnog Komandanta šta da radi. On je rek'o: "Uđite u Srebrenicu i sprečite haos."

RATKO MLADIĆ

Dovoljno je da kažete šta želite. I sinoć sam rek'o gospodinu: "Možete opstati ili nestati."

ĆAMILA OMANOVIĆ

... pa shvatila sam samo "možete opstati ili nestati". Možemo opstati ako krenemo i pristanemo na to da se evakuišemo, ili nestati ako ostanemo tu. Treća varijanta nije postojala.

RATKO MLADIĆ

Šta ste vi gospođo po profesiji?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ekonomista

RATKO MLADIĆ

Gde ste završili fakultet?

ĆAMILA OMANOVIĆ

U Brčkom.

RATKO MLADIĆ

Jeste udati?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Jesam

RATKO MLADIĆ

Amela se zovete, jel'?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ćamila

RATKO MLADIĆ

Ćamila?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ćamila. Imam dva djeteta i imam unuka.

RATKO MLADIĆ

Tako mlada a baka?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Da!

RATKO MLADIĆ

Koje ste godište?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Pedes'treće

RATKO MLADIĆ

Jel vi imate neku funkciju, političku?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ja sam samo bila šef računovodstva, nikad nisam se nikakvom politikom (bavila)...

RATKO MLADIĆ

... sad u ratu?

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ni u ratu.

HASAN NUHANOVIĆ

Ja pitam majku pa gdje je otac, kaže: "Sad je izaš'o sa UNPROFOR-om tu." Raspitam se okolo i saznam, ne znam od koga tačno, da je on i još neki ljudi su otišli u Bratunac sa UNPROFOR-om. Ja sam bio šokiran!

RATKO MLADIĆ

A šta je gospodin do Vas?

IBRO NUHANOVIĆ

Ja sam Ibro Nuhanović.

RATKO MLADIĆ

Ibro?

IBRO NUHANOVIĆ

Nuhanović.

RATKO MLADIĆ

Dobro

IBRO NUHANOVIĆ

Diplomirani ekonomista, bivši privrednik. Sad u ratu, sad sam tu... s porodicom... u Srebrenici, tu... eto slučajnost...

RATKO MLADIĆ

Malo glasnije!

IBRO NUHANOVIĆ

Kažem, tokom rata sam slučajno došao tu u Srebrenicu. Inače sam živio u Vlasenici.

RATKO MLADIĆ

Odakle ste rodom?

IBRO NUHANOVIĆ

Ja sam rodom iz sela Soboranj, opština Han Pijesak.

RATKO MLADIĆ

Selo?

IBRO NUHANOVIĆ

Soboranj.

RATKO MLADIĆ

Soboranj.

HASAN NUHANOVIĆ

I onda saznam u stvari da su oni, Holanđani, to je bila njihova inicijativa, da su tražili da neko s njima pođe u Bratunac jer su htjeli da neko govori u ime tih ljudi, izbjeglica u Potočarima...

RATKO MLADIĆ

Nakon predaje oružja možete birati: da ostanete na teritoriji ili ako vam to odgovara, da idete tamo

gde želite.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Uglavnom su svi tražili da idemo odavde, da nas prebaci do Tuzle... jer su muškarci odvojeni u Srebrenici i oni su već krenuli put prema Tuzli. I svi su želili da krenu prema Tuzli, al' da ne bude ubijanja, da ne bude ono što je bilo.

HASAN NUHANOVIĆ

Ja sam, između rečenica koje sam prevodio, upit'o oca ima li nade za optimizam neki... Dal' je on glumio, dal' nije htio mene da preplaši, on je, ne znam... nasmij'o se par puta i rek'o da će biti u redu...

ĆAMILA OMANOVIĆ

... međutim, on je nama rek'o da neće nikom ništa faliti, faliti dlaka s glave, da će svi otići, samo da mi, ovaj,pošto je on human, on će prvo da evakuiše, k'o što je i normalno, starce, žene i djecu, pa tek onda ostali svijet.

RATKO MLADIĆ

Ne bojte se ništa, samo polako.... polako. Neka prvo idu žene i djeca. Doć' će trideset autobusa, prebacit ćemo vas prema Kladnju. Odatle ćete preći na teritoriju koju kontrolišu Alijine snage. Samo bez panike, i propustite malu djecu i žene, nemojte da se neko dijete izgubi. Ne boj'te se ništa, niko vam neće ništa uraditi....

ĆAMILA OMANOVIĆ

Kad sam se vratila s pregovora s Mladićem, da potražim djecu, pošto su bili vojnici već oko njih, jedna grupa, onda sam išla da sa njima pređem preko puta ovdje... k'o, bliže sam UN-u, k'o bilo bi mi tu sigurnije. I onda smo prenoćili drugu noć, tu najstrašniju u mom životu.

Između nas su dolazili srpski vojnici, uperenih baterija. Vodili su jednog po jednog čovjeka, napolje, opet po drugog, i tako... Iz autobusa su se čuli krici. Žena se porađala, vrištala, nije im'o ko da joj pomogne... druga je u autobusu poludila, vrisak, cika... To se sve nekako prenosi na narod, i onda svi odjednom iz sebe, neki krik izbace... To je bilo strahota. I onda pođemo kao talas jedni preko drugih, onda se umirimo, i sve tako... Mjesečina, noć tiha... već od umora svijet počinje da utanja u san, zasp'o bi... odjednom, iz obližnje klaonice dopire glas muškarca koji je ličio na glas Hodžić Fikreta koga smo mi poznavali. On ono s tugom, kao da ga muče, kao da mu kožu deru, govori: "Nesibe, Hedibe...", pa onda se sruče hiljade lanaca niz njega... I onda narod ustaje i krene, jedni preko drugih gazimo, i opet se to povuče, i opet prekine se, sve k'o tiho, taman ono da se smiriš, ponovo nešto ti se desi, i opet ti zvuci mučenog čovjeka... I tako je bila ta noć strave i užasa...

MOMIR NIKOLIĆ

Potpukovnik Popović mi je rekao da će tog dana da uslijedi evakuacija žena i djece, zatim da će oni da se evakuišu prema Kladnju, zatim da će se tog dana izvršiti razdvajanje muškaraca, vojno sposobnih, da će se ti muškarci privremeno pritvoriti, zatvoriti nakon izdvajanja, i na moje pitanje šta će se dalje desiti sa njima, rekao mi je da sve Balije treba pobiti.

RADOVAN RADINOVIĆ

Gnusna je laž da je neko to unapred pripremao, jer bi u operativnoj dokumentaciji ratujućih strana, i danas, u evidenciji haškog tribunala, sasvim sigurno se došlo do papira koji bi opravdao tvrdnju da je neko pripremao izmeštanje civila. Takav dokument ja nisam našao, a do danas ga niko nije obelodanio, i ja sam siguran da takav dokument ne postoji.

PETER McCLOSKEY

Sada želim da vam skrenem pažnju na dokument iz marta 1995. godine – operativnu direktivu broj sedam g. Karadžića koja ukazuje na namere Srba u vezi sa enklavom. «Planiranom i dobro promišljenom operacijom stvoriti nepodnošljivu situaciju...«

DUŠKO JEVIĆ - STALJIN

Čuo sam da je g. Nikolić izjavio da sam ja koordinirao odvajanje ljudi u Potočarima zajedno sa njim. Ja odgovorno tvrdim da nisam.

PETER McCLOSKEY

Da li ste videli da se muškarci odvajaju od svojih porodica u Potočarima 12. jula?

DUŠKO JEVIĆ - STALJIN

Ja nisam.

MUNIBA MUJIĆ

U jednom trenu ja sam vidjela jednoga vojnika tu kraj ceste, i on kaže, muškarci da prelaze na drugu stranu ceste, a svoje lične stvari, torbe, da ostave tu. Mome bratu i ostalim govorio je: "Ti, ti, ti, ti tamo pređite." Ako bi neko pokuš'o da ponese torbu, kaže: "Ostavi stvari, pređi tamo!"

PETER McCLOSKEY

Nikada niste videli da je neko od Muslimana udaren ili šutnut... gurnut u autobus?

STALJIN

Ne.

PETER McCLOSKEY

Da li ste dobili izveštaje o fizičkom zlostavljanju Muslimana 12. jula?

DUŠKO JEVIĆ - STALJIN

Ne.

PETER McCLOSKEY

Zašto se smešite?

DUŠKO JEVIĆ - STALJIN

Pa znate, prošlo je osam godina od tih događaja, i čovjek pokušava da se sjeti svake sitnice, i ne može se sjetiti... a zna da... ja lično znam da sam uradio jednu normalnu,

korisnu stvar.

MICHAEL KARNAVAS

Da li prepoznajete sebe negde na ovom stopiranom snimku?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Da.

MICHAEL KARNAVAS

Gde ste vi na ovoj slici?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Ovaj sa cigaretom, tu... naprijed

MILBERT SHIN

Rekli ste da ste se na tom području zadržali samo pet minuta. Slažete se s tim?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Da

MILBERT SHIN

Da li ste videli da su muškarci izdvajani iz grupe ljudi koja je bila pred vama?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Ne

MUNIBA MUJIĆ

Kad je nas odvaj'o tako, odvojio je i moga brata. Moj je brat bio u kratkim rukavima. Ja sam njega zamolila da bi ja uzela torbu da odnesem mome bratu, bit će mu hladno... Kaže: "Nećeš nikud nositi, neće im više trebati."

KARNAVAS

Da se prepoznajete na snimku?

VUKŠIĆ

Da.

KARNAVAS

To ste vi?

MILADIN VUKŠIĆ

Da

KARNAVAS

Nosite oružje?

MILADIN VUKŠIĆ

Da. Samo sam tog čovjeka sreo i možda je bilo pet-šest žena, i djece.

MILBERT SHIN

Samo da razjasnimo: radi se o čitavoj koloni civila koja se kreće drugom stranom puta ispred vas, zar ne?

MILADIN VUKŠIĆ

Da

MILBERT SHIN

Tu je više od pet šest žena?

MILADIN VUKŠIĆ

Pa, više je bilo, ja nisam brojao...

MILBERT SHIN

Da li ste videli da su muškarci u toj grupi odvajani od žena?

MILADIN VUKŠIĆ

Ne.

MILBERT SHIN

Da li ste ikada čuli za tako nešto. Tada ili kasnije?

MILADIN VUKŠIĆ

Nisam ništa čuo.

MILBERT SHIN

Pomenuli ste da ste videli žene, decu, kao i muškarce u toj grupi, zar ne?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Da

MILBERT SHIN

Stav tužilaštva je da su muškarci iz te grupe kasnije ubijeni. Znate li nešto o tome?

MILOMIR TANASIJEVIĆ

Čuo sam kasnije, a ništa konkretno ne znam.

ARHIVA – Potočari 1995.

Ajde redom, tamo, za njima... Ne, ne, vi lijevo ovdje, lijevo... Ajmo u koloni jedan po jedan, nemoj gužvat tako, lijevo tu...

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ja sam iskoristila priliku, bacila sam obadvoje djece s ramena, popela se na stranice jer je bilo visoko, kamiona, i skočila sam dole. I onda sam stala pred jednog... bio je srpski vojnik s puškom.... uperio je pušku u mene i kaže: "Stoj, majku ti tvoju, pucat ću..." Ja kažem: "Mene ubijte, al' za ovo će svijet saznati... a djeca su mi maloljetna, i nevina... Kaže: 'Ne, nema ovde nevinih, svi ste vi...", opet je počeo psovati, kamion je upalio i otiš'o....

HASAN NUHANOVIĆ

Znači oko 15 hiljada ljudi je evakuisano u toku 12. jula, još oko pet hiljada je ostalo da se evakuiše i kaže kad s njima bude završeno vi ste na redu iz baze.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Brat je naišao. Ja sam mu rekla brate pomozi mi da se ubijem. On je izvadio onu omču koju je za sebe pripremio.

HASAN NUHANOVIĆ

Kaže, reci ocu da on može ostati. Pazi u tom trenutku mu to govori... kaže, jer je bio sa nama na sastanku, jer je predstavnik izbeglica.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Ja sam sela gore. Zavezala čvrsto da se ne bi odrešila ona omča i rekla: dragi bože ne upiši mi u grijeh. Znam da ne treba se ubijati ali ja ne mogu pasti ne prijatelju u ruke.Zavezala sam omču i objesila sam se . Kada sam se probudila ležala sam u bolnici, brat je ležao na prsima i kaže sestro ti si prava kukavica. Čitav bi život ja bio kriv za tvoju smrt. A ja sam rekla pa ja sam opet živa. Ja hoću da umrem ja neću da živim.

HASAN NUHANOVIĆ

A meni u isto vreme govori da ja ostanem isto. Moj otac može da ostane, moja majka može sesti na autobus i verovatno živa doći do Kladanja, znači samo se radi o mom bratu. Znači samo je trebao Franken da kaže, da bi spasio kompletnu porodicu, shvataš, trebao je da kaže, OK neka ostane... pazi ostaju otac i brat zašto ne bi ostao i ti jel'?. A on kaže sledeće. Kaže, OK, reci svom ocu ako neće da ostane može ići i on. Moj otac, ovako znaš, digao je ruku prema Frankenu, kao pozdravlja se a ja sam... ne znam šta sam rekao... Pazi, to je bio najteži trenutak mog životajel'.

ROBERT FRANKEN

Pošto sam se već opredelio za žene i decu, morao sam da nastavim sa njihovom evakuacijom kako bi ih što pre izveo odatle. Nisam imao drugog izbora nakon što sam se već odlučio za evakuaciju žena i dece a ne muškaraca.

RADOVAN RADINOVIĆ

A po sporazumu su bili obavezni , i po naređenjima iz UN odnosno Jasuši Akašija oni su bili obavezni da kontrolišu izmeštanje i oni su to i iskontrolisali.

ROBERT FRANKEN

Prva dva tri konvoja su prošla dobro a nakon toga je bilo apsolutno frustrirajuće. Zaustavljali su ih i pljačkali pripadnici armije bosanskih Srba i to je išlo tako daleko da se nekoliko pripadnika mog tima vraćalo nazad u donjem vešu. Dakle pratnja konvoja je loše prošla. Mi ustvari nismo obezbedili pratnju. Nismo bili u stanju da to uradimo.

HASAN NUHANOVIĆ

Ja sam šokiran, totalno šokiran. i onda ono, van sebe sam, pada mrak. Krećem se pobazi, osluškujem... Pazi ja ne smem sad izaći, naravno. Ako izađem i ja sam ubijen odmah. Ti sad moraš misliti o sebi, znaš. Osluškujem zvuke, čujem iz pravca Bratunca povremeno pucnje, koji nije daleko koji je nekih dva kilometra vazdušne linije. Čujem i iz jednog ugla, tu iz jedne zgrade, odvrnuli su glasnu muziku, ne znam koja je bila, čujem neke glasove, Holanđani piju tamo i tako dalje. Mislim ono, kažeš sam sebi, čovječe na kojoj se ja planeti nalazim? Rekao sam sam sebi u jednom momentu, pazi ja sam tad jednostavno gledao sebe i taj narod, kažem, čekaj, jesmo li mi neka rasa, narod neki koji treba da nestane? Svima je svejedno za nas, je li.

OSMAN AVDIĆ

Kako sam pogledao ovako sa jednog brda, prepoznao sam moj kraja, da sam u mom kraju. I onda, znao sam koliko sam odmaknut od Srebrenice. Otprilike jedno dva dana hoda a do Tuzle treba još jedno dva ili tri dana hoda.

DRAGAN OBRENOVIĆ

Potom sam nazvao glavni štab VRS i gore su me spojili sa general majorom Miletićem. Sa njim sam kratko razgovarao u najkraćem upoznao ga gde se nalazi kolona i kolika je ona opasnost. Ja sam mu rekao da će nam Zvornik pasti i biti uništeno praktično pola Zvorničke brigade. On mi je naredio da upotrebim svu tehniku što stoji na raspolaganju i da kolona mora biti uništena. Prigovorio je zašto koristim tu vezu koja je bilanezaštićena i zalupio mi slušalicu.

OSMAN AVDIĆ

I gde god je bilo moguće oni su nas presretali a mi, gde god je bilo moguće mi smo, mislim da smo nastojali da obiđemo ta njihova naselja. Koliko je bilo moguće, a što nije bilo moguće... onda desilo se po šumama ono što... svugde sad nalaze te leševe i kosti i šta ja znam.

ARHIVA – zbeg ka Tuzli 1995.

Pet puta zaseda je bila. Kamenica, onda, kako se zove, Veljeva glava, dole na asfaltu...

ARHIVA – Sandići 1995.

VOJNIK VRS

Haj'te momci iziđite, momci.

Ajmo.

Požurite malo.

MARK HARMON

Gospodine Husiću opisale ste u delu vašeg odgovora da ste se predali zato što ste čuli bosanske Srbe da vas zovu da se predate. Da li je to tačno?

ENVER HUSIĆ

Ne samo zato što smo čuli kako nas oni pozivaju da se predamo, nego smo vidjeli UNPROFOR dole. Nadali smo se da nas neće moći baš tu poubijati zbog UNPROFOR-a.

ARHIVA – Sandići 1995.

Žamor

Jebem ti ovaj UNPROFOR

PETER McCLOSKEY

Šta ste mislili da će se dogoditi muškarcima koji su zarobljeni duž puta Konjević polje – Bratunac 13. jula?

MOMIR NIKOLIĆ

Nisam ja ništa mislio, ja sam gospodine tužioče znao šta će biti sa njima. Znao sam da će ti ljudi biti zarobljeni i nakon toga pobijeni. Ja sam to znao.

OSMAN AVDIĆ

Drugi su ljudi vodili put. Ja sam samo, kako da kažem, kao civil ovako, iz škole izaš'o, od đaka izaš'o, onako kretao se sa grupom ljudi. I koliko mi je ostalo u sjećanju, putujući tako, i danju i noću odmarali se putovali da smo prešli, ne mogu biti siguran ponedeljak ili utorak 17. jula na prvu teritoriju slobodnu na teritoriju Tuzle.

RADOVAN RADINOVIĆ

Pravo je čudo kako se dogodilo da se kroz taj poredak probije preko pet hiljada pripadnika te kolone. To su podaci muslimanske strane, sedamnaestog se na teritoriji Tuzle našlo preko pet hiljada pripadnika te kolone. Dakle za mene je doista pravo čudo kako je to... Da me neko tog dana pitao kako bi se provela ta kolona ja bih rekao da će ona biti sva uništena.Ja verujem da je njihova vrhovna komanda očekivala da će se to dogoditi i bila je praktično žrtvovana.

GEOFFRREY NICE

Optuženi je sugerisao da je bolje bilo da su se ljudi predaju i postanu ratni zarobljenici nego da se probijaju iz obruča. Da li su oni koji su se probijali preživeli?

ROBERT FRANKEN

Koliko ja znam jedan deo jeste.

GEOFFRREY NICE

Da li su oni koji su se predali i postali ratni zarobljenici prema vašim saznanjima preživeli?

ROBERT FRANKEN

Koliko ja znam, nisu.

JOVAN NIKOLIĆ, direktor zadruge Kravica

Nisam očekivao da ću naići na takav prizor. U hangaru koji se sastoji iz dva dijela bilo je puno mrtvih ljudi. Na drugom dijelu pri vrhu hangara sam primijetio da se još uvijek puca i da se vrši likvidacija ljudi koji se privode i dolaze do hangara

SVEDOK P 106

Dok je ušlo sve u magacin... zadnji kad je uš'o, on nije imao gdje sjesti. Opsovao mu je sunce – sjedaj dolje. On se okrenuo prema njemu i kaže vidiš da nemam gdje sjesti. Srezao je rafalom i onda je počelo pucati. Sa vrata i prozora bacali su i bombe i tromblone i rafale. Nema šta nije pucalo. Pošto je pao mrak pucnjava je prestala. Počelo je svanjavati, ja sam navukao dva mrtva tijela na sebe i ja sam tu čitav dan bio doveče.

JOVAN NIKOLIĆ

Tu su ljudi koji su stavljani u redove, kojima je naređeno da legnu. Posle toga kako su to oni govorili sledi vakcina, iza toga sledi overa.

MICHAEL KARNAVAS

Gde su ciljali pucajući u te ljude?

JOVAN NIKOLIĆ

U potiljak. U glavu.

KEMAL MEHMEDOVIĆ

Tada je se rafal začuo sa desne strane. Ljudi su padali ovako na lijevu stranu. Mene su ljudi oborili. Čovek je pao pre, tako da je meni ostala ruka desna preko njegovih grudi i završeno je pucanje u stojećem stavu. Ja sam zaključio da me nije potrefio metak jer nisam imao velike bolove. Jedan je pogođen čovek zatražio dotuci me a on njemu viče polako, polako.

MEVLUDIN ORIĆ

Kada smo sišli sa kamiona rekli su nam da stanemo u red, što brže da stanemo u red. Kada smo stali u red, sa mnom je bio moj amidžić Haris, uzeli smo se za ruke. On mi je rekao da će nas pobit, ja sam rekao neće, on nije ni izgovorio rafali su počeli po nama pucat. Taj rafalje pogodio mog amidžića. On je zapomagao, ja sam se bacio na zemlju, on je pao po meni. Tad je nastala pomahnjavija ranjenih ljudi. Posle toga su nastavili i dalje dovlačiti te ture, streljat'. Ove ranjene koji pomažu njih dokrajče, dovrše.

SVEDOK O

Neki su vikali, dajte nam vode pa nas onda ubijte. Stvarno mi je žao bilo umrijet žedan. I kada je zapucano onda sam osetio jaku bol u nozi. Nisam smeo da vrisnem, pa sam se ustegao. Čovek je prešao preko mene, dakle vojnik i opucao je u glavu čovjeka pored mene koji je stenjao.

DRAŽEN ERDEMOVIĆ

Kada bi autobus stigao na farmu kao što sam rekao komandant grupe Brano Gojković, bi nas rasporedio kako da stanemo u streljački stroj. Dva vojna policajca iz autobusa su izvodili po deset ljudi muslimanske nacionalnosti iz Srebrenice i Brano Gojković i Golijan Vlastimir su ih dovodili do streljačkog stroja.

SVEDOK P 105

Mi smo došli do tih leševa tude. Okrenite kaže leđa. Okrenuli smo leđa.

DRAŽEN ERDEMOVIĆ

Naređeno nam je da pucamo u te civile, odnosno da vršimo egzekuciju nad tim ljudima.

SVEDOK P 105

'Mjesto pali bilo je lezi. Al nije ni izreko lezi, rafal je sasjek'o. Nije me dofatilo ništa ali ja sam pao. Drugi je pao preko mene i tako sam ležao. Samo povika srpski vojnik kada je prestala paljba, kaže, ima li ko živ? Jedan kaže imam ja a drugi kaže imam ja ha'jme ubi. I on je priš'o po jedan metak, moguće iz pištolja, cvak, cvak, gotovo.

MARK HARMON

Možete li, g. Erdemoviću da procenite koliko je civila streljao vaš odred i pripadnici Bratunačke brigade 16. jula.

DRAŽEN ERDEMOVIĆ

Šesnaestog jula? Negdje oko hiljadu, ja mislim hiljadu i dvjesta ljudi. Ne znam. To sam otprilike procenio po dolasku autobusa.

MARK HARMON

Možete li da procenite koliko ljudi ste vi ubili?

DRAŽEN ERDEMOVIĆ

Ne znam tačno, ne mogu proceniti i da vam iskreno kažem ne bih ni želio da znamkoliko sam ubio ljudi.

ČEDOMIR POPOV

Što se tiče Srebrenice tad su se tek počele pronositi vesti i to još uvek nedokazane... Manipuliše se ciframa. krenulo je od 2.500 žrtava stiglo se do devet.

GEOFFREY NICE

Zašto kažete da se manipuliše?

ČEDOMIR POPOV

To je po mome mišljenju zaista manipulacija jer budite realni pa zamislite da je zaista ubijeno 9.000 ljudi ko bi to posahranjivao.

MOMIR NIKOLIĆ

Zar vi stvarno mislite da u jednoj operaciji gde je izdvojeno, zarobljeno i ubijeno 7.000 ljudi da se neko pridržavao ženevskih konvencija. Zar vi stvarno mislite da je neko se pridržavao zakona i propisa i pravila u operaciji gde je ubijeno... prvo zarobljeno, ubijeno, sahranjeno, ponovo ekshumirano, ponovo sahranjeno... Zar mislite da se neko u takvoj jednoj operaciji pridržavao Ženevskih konvencija.

DEAN MANNING

U ovom trenutku mi znamo za ukupno 43 masovne grobnice. Od toga je ekshumacije 23 grobnice radio MKSJ. Ostatak je poveren Komisiji BiH za nestale osobe i radi se uglavnom o sekundarnim grobnicama koje mi nismo mogli da ekshumiramo.

CVIJETIN RISTANOVIĆ

Kada sam počeo da kopam sad ne znam koliko vremenski sam kopao neko je prišao i rekao da ugasim mašinu i da izađem iz mašine. Ja sam bio okrenut leđima, čuo sam da dolazi vozilo, kamion. Kada je došao kamion i stao, čula se vika izlazi napolje i tako. Nakon toga, posle nekog perioda kraćeg čuli su se rafali. Video sam leševe i nisam brojao samo sam ovako kad sam prolazio, okrenuo glavu nisam mogao da gledam i ne znam stvarno koliko je bilo leševa. Kasnije sam video da su bili u civilnim odelima.

DEAN MANNING

Primarne grobnice su grobnice u kojima su žrtve pokopane neposredno nakon egzekucije koja je izvršena u blizini ili u samoj grobnici. Ostale grobnice su sekundarne grobnice koje su naknadno iskopavane i u koje su prenošena tela žrtava prethodno pokopanih u primarne grobnice.

KRSTO SIMIĆ

Zatim se dogodilo, mašina je to bila utovarivač. Ovi koji su bili ispred mene su počeli da tovaremašina da im donosi ta tijela, uz pomoć radnika civilne zaštite. Tako je poočeo taj utovar.

RADOVAN RADINOVIĆ

Morbidno je manipulisati podacima i licitirati podacima da li je ubijeno, 3.000, 2.000 5.000 ili 7.800, kako se to danas smatra da je nesporno utvrđeno. Ali ja vas molim da imamo u vidu činjenicu, alko već mi smo svjesni da tamo jeste bio zločin i ako svi nosimo taj žig srama na sebi, onda nije bez ikakvog značajada li je bilo 3.000 ili 7.800. Kvalifikacija zločina, to vi pravnici bolje znate od mene, itekako zavisi od njegovih razmera.

McCLOSKEY

Ovo je fotografija masovne grobnice u Kozluku, gde je pronađeno nekoliko stotina tela ali je iz nje nekoliko stotina tela takođe premešteno. Kao što znate iz optužnice u septembru i oktobru je, nakon operacije ubijanja, sprovedena velika operacija premeštanja i skrivanja tela žrtava koja su ponovo zakopavana na više lokacija po šumama kako ih, nakon dolaska NATO trupa, predstavnici međunarodne zajednice ne bi otkrili.

DEAN MANNING

Ova primarna grobnica je prekopavana. Grobnica u Kozluku je prekopavana. Primarna grobnica na brani Petkovci je potpuno prekopana. Grobnice kod Orahovca, koje su poznate kao Lazete su takođe prekopavane. Južno na mapi su grobnice Glogova 1 i Glogova 2 koje su bile prekopavane. Ostale primarne grobnice koje su na mapi obeležene crvenom bojom nisu bile prekopavane.

STEFAN WESPI

Možete li reći sudskom veću kako ste se osećali tog dana kada ste utovarivali ta tela?

KRSTO SIMIĆ

Osećao sam se... (uzdah) ...strašno je bilo. Uplašeno, psihički jer taj isti možda utovarivač je sahranio i moju mnogobrojnu rodbinu za vreme rata u Bratuncu. Nije mi bilo sve jedno to raditi.

RAJKO ĐOKIĆ Otišao sam u štab civilne zaštite i rekao sam da mi odlazimo. Da ovakve zadatke nećemo izvršavati. Da smo znali da će biti ovi zadaci, ja, a vjerovatno ni drugi ne bi došli ovde u Bratunac da izvršavamo ove nepojmljive zadatke.

DRAGOMIR KESEROVIĆ, pomoćnik ministra odbrane RS

Do dan danas mi zaista još uvek nemamo odgovora na to kako je to počelo i koja je to ideja i koji je to um zamislio da se to tako uradi.

DRAGAN ČAVIĆ, predsednik RS

Izveštaj komisije za utvrđivanje istine o događajima u Srebrenici od 10. do 19. jula 1995. godine početak je na teškom, i po sve nas, vjerovatno ponekad poraznom putu saznavanja istine. Na relevantnim državnim organima i institucijama jeste da procesuiraju sve ove i ovakve rezultate rada Komisije a na nama svima je da nastavimo hod ka istini. Jedino tako možemo izbjeći da nam se u budućnosti djeca između sebe mrze samo zato što su Hrvati, Bošnjaci ili Srbi.

DRAGAN OBRENOVIĆ

Ovo moje svjedočenje i priznanje krivice skida odgovornost sa mog naroda, takođe. Ovo je krivica jednog čovjeka sa čistim imenom i prezimenom, Dragana Obrenovića. Ja iza toga stojim, ja sam za taj dio odgovoran.

MOMIR NIKOLIĆ

Svjestan sam da mrtve ne mogu vratiti, da porodicama svojim priznanjem bol ne mogu ublažiti, ali sam ovim činom želio da doprinesem da se napokon sazna potpuna istina o Srebrenici i njenim žrtvama.

DRAŽEN ERDEMOVIĆ

Ja sam to morao da radim. Da sam odbio to da radim, ubili bi i mene sa tim ljudima. Kad sam odbijao da radim, rekli su mi: ”Ako ti je žao, stani i ti s njima da i tebe ubijemo.”

THEODOR MERON, predsednik ICTY

To je udaljavanje od poricanja. On kaže:"Da ja sam to učinio. Da, žao mi je, veoma mi je žao što sam počinio te zločine".

LJILJANA BULATOVIĆ

“Clinton mi nudi da četnici uđu u Srebrenicu i pokolju pet hiljada muslimana i bit će vojna intervencija NATO-a”, on svedoči, a ja sam svojim očima gledala televizijski izveštaj kad su sedeli zajedno Alija i Clinton, kada mu je Clinton izgovorio taj predlog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

Prvog jula devedes’pete, u kući jednog muslimana, bivšeg predsednika opštine, u Zvorniku, gde su prisustvovala dva predstavnika muslimanske vlade u Sarajevu, predstavnici jedne plaćenićke vojne formacije u sastavu Vojske Republike Srpske, ali ne pod komandom Vojske Republike Srpske već francuske obaveštajne službe, dogovorili taj zločin, napuštanje Srebrenice i pokolj...

RADOVAN RADINOVIĆ

Sve mi to miriše, vjerujte, na jednu, sad ulazim u paranoju, na jednu zamku koja je trebala da namesti jedan veliki srpski zločin, jedan veliki srpski zločin koji treba da opravda sve šta će se dogoditi posle toga.

ČEDOMIR POPOV

... da bi se potkrepio zahtev za ratnom odštetom koju Bosna i Hercegovina traže od Srbije i da bi se srpski narod što većim zločincem, zločinačkom nacijom prikazao.

LJILJANA BULATOVIĆ

Deset godina od desetog, jedanaestog, i dvanaestog jula, na desetogodišnjicu, mogu da ocenim kao deset godina od oslobođenja Srebrenice.

“ŠKORPIONI”

Ne sekiraj se ti za mene.

Šta se treseš, pička ti materina.

Al’ smrde, mamu im jebem

Ko tvorovi

Ukakili se

Hajde, izlaz’ napolje iz kamiona! Hajde, diž' se, diž' se, brzo!

Hajde ovamo, sedite u stranu! Tamo, tamo.

Sedi tamo, slagaj se tamo

Sedi tamo, brzo!

Tako, klanjaj, pička vam materina.

Brže, brže!

Tamo gledaj.

Brže!

Kad si Srbe ubij’o nisi čeko...

Ništa, dvojicu ćemo ubiti, četvoricu ćemo pustiti...

... koji budu najbolji. Dole glavu!

Koji je sedamdeset deveto?

Ajde, bre... ajde još napred.

Napred idi još!

(PUCNJI)

SUDNICA

Međunardoni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zaseda

THEODOR MERON

Možete sesti.

U svom stremljenju da eliminišu jedan dio bosanskih Muslimana, snage bosanskih Srba izvršile su genocid. One su imale za cilj istrebljenje četrdeset hiljada bosanskih Muslimana koji su živeli u Srebrenici, grupu koja je simbolično predstavljala bosanske Muslimane uopšte. Kada su se prihvatile ovog genocidnog poduhvata, snage bosanskih Srba bile su svjesne da će šteta koju nanose bosanskim Muslimanima biti trajna. Žalbeno veće nedvosmisleno izjavljuje da pravo, odgovarajućim izrazima, osuđuje ovu duboku i trajnu ozledu koja je nanesena, i naziva masakr u Srebrenici njegovim pravim imenom: genocid.

HASAN NUHANOVIĆ

Čitav život mi je poremećen, jel’, znači moj život nije onakav kakav bi mogao biti da mi se nije dogodilo ovo što mi se dogodilo, znači, mojoj porodici. Tako da, na neki način... ne sviđa mi se situacija u kojoj se nalazim, nimalo, razumiješ, znači, ne mogu se otarasiti toga što me proganja.

OSMAN AVDIĆ

Ali milo mi je, znate, milo mi je ipak, da je doš’o mir. Da, ipak se vidi da smo ipak mi ljudi, koji želimo živjeti i raditi... i umjereni, i dobri saradnici... dobro sarađujemo sa svim ljudima.

ĆAMILA OMANOVIĆ

Eto, sad je sahranjen, i možda sam najviše radi njega i došla tu. On je napustio Mostar...bio je jedinac... mati je imala samo njega... studirao je u Tuzli, a ja sam studirala tamo i upoznali smo se. Doš’o je u cinkaru i radio. I onda smo pravili kuću, a čitavo vrijeme smo govorili: “Dvadeset godina ćemo živjeti u Bosni, a dvadeset u Hercegovini.” I tih dvadeset nije doček’o. Sad živi u Potočarima i ja ću bit kod njega, dok mi bude sudbine da živim. Eto, toliko.

TELOP

Za genocid i druge zločine u Srebrenici Tribunal je u proteklih 10 godina podigao ukupno 19 optužnica, a dve su još u razmatranju.

Pored trojice optuženih Dražena Erdemovića, Momira Nikolića i Dragana Obrenovića, koji su priznali krivicu, na suđenjima su proglašeni krivim i osuđeni još i Radislav Krstić na 35 godina zatvora, Vidoje Blagojević na 18 i Dragan Jokić 9.

Suđenja za zločine u Srebrenici očekuju još devetoricu optuženih od kojih je jedan i dalje u bekstvu.

Srebrenica je bitna stavka i u optužnicama protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića i generala Momčila Perišića, bivšeg načelnika štaba Vojske Jugoslavije. Tužilaštvo je podnelo zahtev da i optužnicu protiv bivših šefova tajne policije Srbije, Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, proširi optužbama za Srebrenicu.

Deset godina nakon pada Srebrenice i nakon što su optuženi za genocid, Radovan Karadžić i Ratko Mladić su i dalje van domašaja međunarodne pravde.

Na osnovu ekshumiranih posmrtnih ostataka procenjuje se da je u Srebrenici ubijeno blizu 8.000 ljudi. Tačan broj teško je utvrditi jer su masovne grobnice prekopavane i tela premeštana na druge lokacije pa su u nekim slučajevima posmrtni ostaci jedne žrtve nađeni u više grobnica. U Potočarima je do sada sahranjeno 1.700 žrtava.