HAG/DEN HAAG | 21.06.2004.
SENSE intervju: Dragan Kalinić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske

BITI ILI NE BITI ZA REPUBLIKU SRPSKU

Produženo begstvo Radovana Karadžića i Ratka Mladića ugrožava opstanak Republike Srpske. Kalinić negira kontakte sa Karadžićem i tvrdi da bi ga prijavio policiji RS kada bi kojim slučajem znao gde se krije. Poziv optuženima da se predaju kako bi se osigurao opstanak Republike Srpske.

Hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića se “nameće kao pitanje biti ili ne biti za Republiku Srpsku” – kaže Dragan Kalinić i dodaje da “pouzdano zna da se ovog puta medjunarodna zajednica ne šali i da će – ukoliko se taj ključni uslov ne ispuni - dovesti u pitanje sve što se tiče Republike Srpske.”

U tome, po njemu, nema ničeg neobičnog: “Normalno je da oni traže hapšenje Karadžića i Mladića jer je to medjunarodna obaveza Republike Srpske i ako želite biti dio te medjunarodne zajednice, morate i tu obavezu da ispunite.”

U ekskluzivnom intervjuu za televizijsku emisiju “Tribunal” i dokumentarni film o Karadžiću i Mladiću u produkciji agencije SENSE, predsednik Narodne skupštine RS i prvi čovek SDS izražava bojazan da bi – ukoliko BiH ne bude primljenja u program Partnerstvo za mir na samitu NATO u Istambulu – mogao započeti “proces delegalizacije i delegitimizacije Republike Srpske.” I to, kako dodaje, “upravo zbog činjenice da se ta dvojica ljudi nisu dobrovoljno predali ili uhapšeni, jer se postavlja pitanje da li su institucije RS i lokalna vlast sposobne da to učine.” Zbog toga će, strahuje on, nakon samita u Istambulu “sve u Republici Srpskoj biti dovedeno u pitanje.” A njemu i aktuelnom rukovodstvu u Banja Luci, ističe Kalinić, “nije svejedno zbog toga i nema cene koju ne bi trebalo platiti da bi opstala RS kao deo BH i kao deo onoga što smo dobili kroz Dejtonski sporazum.”

Ako je Karadžić, nakon povlačenja iz političkog i javnog života u julu 1997., zadržao neki uticaj na Srpsku demokratsku stranku i državne institucije Republike Srpske, to – kategoričan je Kalinić – ne važi sa današnju, “reformisanu stranku.”

“Ono što mogu pouzdano da tvrdim jeste da on, niti bilo ko iz bivšeg rukovodstva SDS, nema apsolutno nikakvog uticaja na aktuelnu politiku SDS” – kaže Kalinić i ukazuje na nedavno objavljena pisma koja je Radovan Karadžić, navodno, pisao svojoj supruzi. Iz tih se pisama, ističe Kalinić, “vidi da je on skoncentrisan na neka druga, porodična, egzistencijalna pitanja, a u dve-tri rečenice, više ovlaš, iznosi nekakve opaske na rad aktuelnih političara, koje označava kao ljude koji pristaju na suviše kompromisa i ustupaka”

Karadžića je, tvrdi Kalinić, poslednji put video “jako davno”, 1997. ili čak 1996. godine. Kao “potpunu neistinu” odbacuje tvrdnje da je, do danas, nastavio tajne kontakte s njim.

“I ja čitam mnogo toga u novinama: o sastancima koje navodno držim s njim, kako mu pomažem u njegovom prebacivanju iz Srbije u BiH i obrnuto, kao i da od njega primam instrukcije kako da vodim politiku u SDS. Mislim da je to deo jedne vrlo bujne mašte. Na sve to mogu samo da postavim sledeće pitanje: ako je tako, zašto onda već niste završili posao? Ako ne možete naći Karadžića, onda znate kud se ja krećem, pa tragom moga kretanja i mojih kontakata možete da dodjete do Karadžića.”

Današnji lider SDS tvrdi da u poslednjih pet godina nije imao informacije o tome gde se krije njegov prethodnik. Nema, medjutim, dilema o tome kako bi postupio kada bi to, nekim slučajem, danas saznao:

“Ako bih ja dobio informaciju gde se nalazi Radovan Karadžić, moja bi dužnost bila da tu informaciju stavim na raspolaganje nadležnim organima. Odraz mog poverenja prema mojoj policiji bi bio da prvo tu informaciju dam mojoj policiji. Pretpostavljam da bi moja policija tu informaciju prosledila medjunarodnim snagama ako sa njima saradjuje.”

Podsećajući da je rukovodstvo Republike Srpske već bezbroj puta pozvalo optužene da se dobrovoljno predaju, Kalinić ističe da bi se time izbeglo da se dovodi u pitanje opstanak entiteta kao dejtonske tvorevine. Po njemu, moglo bi postaviti “logično pitanje” da li bi dobrovoljna predaja Karadžića i Mladića “pomogla očuvanju Republike Srpske... sada kada je ona praktično pred zidom i na velikim iskušenjima i kada je moguće da od nje ostane samo teritorijalni pojam.” Dodaje da to “ne govori slučajno”, već da se “takva razmišljanja javljaju i medju gradjanima sa kojima se susreće.”

Kalinić želi da veruje da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić svesni činjenice da njihovo produženo begstvo od medjunarodne pravde ozbiljno ugrožava tvorevinu u čijem su stvaranju učestvovali.

“Ja pretpostavljam da o tome razmišljaju, pretpostavljam da o tome razmišljaju...”

Kalinić tvrdi da ga najmanje brine da li će nakon istambulskog samita on lično biti sankcionisan, odnosno smenjen, zbog toga što vlasti RS nisu ispunile medjunarodno-pravnu obavezu hapšenja optuženih za ratne zločine, usled čega je BiH uskraćeno članstvo u Partnerstvu za mir:

“Niko od nas lično ne može da stavi sebe ispred potrebe da pred ovim narodom odbranimo ono do čega nam je najviše stalo, a to je Republika Srpska. Mi boljeg garanta za našu ravnopravnost, za stabilnost Bosne i Hercegovine, nemamo od postojanja Republike Srpske.”