HAG/DEN HAAG | 06.11.2007.

DA LI JE U MAKEDONIJI POSTOJAO ORUŽANI SUKOB

Mobilizacija i prekid komunikacija ukazuju na postojanje oružanog konflikta čak i kada zemlja ne proglasi ratno stanje, potvrđuje tvrdnje tužioca vojni ekspert Viktor Bezručenko. Odbrana osporava oružani sukob a time i nadležnost Tribunala

Vojni veštak optužbe Viktor Bezručenko, autor ekspertskog izveštaja o prirodi sukoba u Makedoniji večeras je završio maratonsko svedočenje na suđenju Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom koje je sa manjim prekidima trajalo od 4. oktobra ove godine. Bezručenko je u dodatnom ispitivanju potvrdio zaključak iz svog ekspertskog izveštaja da je konflikt u Makedoniji 2001. imao odlike oružanog sukoba.

Odbrana je u unakrsnom ispitivanju na više nacina nastojala da ospori postojanje oružanog sukoba između makedonskih snaga bezbednosti i Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA) makedonskih Albanaca, što je preduslov za nadležnost Tribunala nad zločinima počinjenim u Makedoniji. Branioci su, između ostalog, tvrdili da ONA nije bila vojska već “teroristička grupa” bez jasne strukture i pravila o unutrašnjoj organizaciji.

Tužilac je međutim, dokazivao da su aktivnosti koje je Makedonija preduzimala, poput mobilizacije, ukazivale da je zemlja u oružanom sukobu iako nije proglasila ratno stanje. Bezručenko se saglasio sa tužiocem da se “mobilizacija nikada ne bi desila u uslovima mira”. Takođe je potvrdio da je “prekid komunikacijskih veza” bio indikacija oružanog konflikta i da mali broj žrtava u pojedinim periodima sukoba ne znači da tog sukoba nije bilo.

Nastojeći da dokaže da je Boškoski bio u potpunosti upoznat sa situacijom na terenu, tužilac je vojnom ekspertu predočio delove memoara optuženog ministra pod naslovom “Moja bitka za Makedoniju”. U toj knjizi Boškoski tvrdi da je “često odlazio na područje zahvaćeno borbenim dejstvima kako bi se lično upoznao sa situacijom na terenu”. Po Bezručenku, na lice mesta obično odlazi “komandant zato što je lično odgovoran za uspeh operacije i život i smrt ljudi pod njegovom komandom”.

Pošto je branilac Tarčulovskog juče sugerisao da samo optužnica i izveštaj Bezručenka navode da je optuženi komandovao policajcima odgovornim za napad na Ljuboten, tužilac je danas predočio izveštaj Komisije o događajima u Ljubotenu koju je 2003. godine formirao makedonski MUP. U tom izveštaju se navodi da je “Tarčulovski imao glavnu ulogu u operacijama u Ljubotenu”. Po Bezručenku, taj izveštaj je uticao na formiranje njegovog mišljenja da je Tarčulovski bio komandant te operacije. Odbrana je inače tvrdila da Tarčulovski nije “komandovao policijskom jedinicom” nego je “predvodio grupu ljudi”.

Suđenje Boškoskom i Tarčulovskom nastavljeno je svedočenjem Gzima Ostrenija, načelnika štaba Oslobodilačke nacionalne Armije tokom 2001. godine.