HAG/DEN HAAG | 24.02.2004.

DUBROVAČKI TRUBADUR PRED HAŠKIM TRIBUNALOM

Djelo Jusić, poznati dubrovački dirigent i kompozitor svedoči na sudjenju generalu Pavlu Strugaru, optuženom za granatiranje Dubrovnika 6. decembra 1991.

"U Dubrovnku smo svi strepeli da se ne dogodi potres - zemljotres, a onda se dogodilo nešto drugo, novo, nama nepoznato." Tako je Djelo Jusić, nekadašnji "Dubrovački trubadur" a danas poznati dirigent i kompozitor, na sudjenju generalu Pavlu Strugaru opisao ono što se gradu i njegovim stanovnicima dogodilo pred kraj 1991. godine.

To "novo" i "nepoznato" bili su opsada i granatiranje Dubrovnika u poslednja tri meseca 1991. Sa terase svoje kuće, sa kojeg se pruža izvanredan pogled na dubrovačku luku i Stari grad, Jusić je slušao zvižduke projektila koji su mu leteli nad glavom i pogadjali parkirane automobile, usidrene brodove, kamene zidine i mnoge objekte kulturne baštine pod zaštitom UNESCO. U želji da to zabeleži za istoriju, Jusić je amaterskom video kamerom snimao neke od najtežih granatiranja Dubrovnika, uključujući i ono od 6. decembra 1991. za koje se sudi generalu Pavlu Strugaru. Neki od tih snimaka prikazani su danas pred sudom. Komentarišući snimke granatiranja, Jusić je objasnio da je - s obzirom da terasa njegove kuće gleda prema severu - zaključio da su projektili dolazili iz pravca istoka - "po svoj prilici sa brda Žarkovica", na kojem se bile artiljerijske pozicije JNA.

Početkom oktobra 1991., kada je započeta "dubrovačka operacija" JNA, mnogi Dubrovčani su se, rekao je Jusić, sklanjali u Stari grad i tamo prebacivali deo imovine i automobile, verujući da će unutar zidina biti bezbedni. Sa svoje terase Jusić je, medjutim, zabeležio mnoge direktne pogotke granata u ukotvljene barke, ribarske i turističke čamce, kao i u automobile "sklonjene" uz kamene zidine.

Kao i mnoge njegove sugradjane Jusića su, svedočio je, u ranu zoru 6. decembra 91. probudile snažne detonacije. Pre nego što je i sam potražio skloniste, Jusić je sa svoje terase snimio preletanje projektila i detonacije unutar zidina Starog grada, uključujući i direktan pogodak u zgradu Muzičke škole. Od vazdušnog udara izazvanog projektilima koji su mu leteli neposredno iznad glave, Jusić je, kako je objasnio, nekoliko puta gubio raznotežu, što se vidi i na nekim od snimaka koji su danas prikazani u sudnici. No uplašio se, kaže, tek godinu dana kasnije, kada je pregledao materijal koji je sa terase snimao 6. decembra 1991.

Najveći deo njegovog današnjeg svedočenja odnosio se na snimke na kojima je zabeleženo kako je dubrovački Stari grad izgledao "dan posle", 7. decembra 1991. Obilazeći Stradun i okolne ulice starog gradskog jezgra Jusić je kamerom beležio oštećenja na spomenicima, zidovima i krovovima zgrada, crkava, samostana, muzeja i kuća pogodjenih u granatiranju prethodnog dana.

"Ljudi su pokušavali da spasu što se spasti moglo, pokrivajući polupane prozore na prodavnicama i lokalima", svedočio je Jusić, opisujući atmosferu koja je tog prepodneva vladala u inače najprometnijem delu Starog grada. Malobrojni gradjani koji su se osmelili da izadju na ulice su pomagali u raščišćavanju ruševina i ulica prekrivenih kamenjem i crepovima i gasili požare koji su još uvek tinjali u nekim od pogodjenih zgrada.

Odgovarajući na pitanje tužioca, Jusić je potvrdio da Stari grad "nije tako izgledao 5. decembra 1991. godine." Namera tužioca bila je da precizira da su oštećenja u Starom gradu, koja su se videla na prikazanim snimcima, nastala u granatiranju 6. decembra 1991. godine, za koje se u optužnici tereti general Pavle Strugar u to vreme komandant Druge operativne grupe JNA i zapovednik napada na Dubrovnik.

Odbrana optuženog generala će sutra unakrsno ispitivati svedoka, ali je već tokom glavnog ispitivanja nastojala da ospori autentičnost prikazanih snimaka, tvrdeći da ih je Jusić "montirao", odnosno da ne pokazuju sve što je tih dana snimio. Sudije su medjutim odbacile prigovor odbrane i prihvatile "skraćeni" snimak u dokazni materijal, nakon što im je svedok još jednom potvrdio da je to lično snimio i da je iz originala odstranio samo "dugačke pauze u kojima se ništa ne dešava".