HAG/DEN HAAG | 30.10.2000.

GENERAL KRSTIĆ STRAHUJE ZA BEZBEDNOST PORODICE

Mada je već javno naveo imena "glavnih naredbodavaca i egzekutora" srebreničkih zločina, general Radislav Krstić se, kao svedok, ustručava da o njima ponovo govori na raspravama otvorenim za javnost

U dvodnevnom intervjuu sa haškim istražiteljima februara ove godine, general Radislav Krstić je svu odgovornost za zločine koji su jula 1995. izvršeni u Srebrenici svalio na generala Ratka Mladića i grupu oficira bivše JNA koji su tadašnjeg zapovednika Vojske Republike Srpske (VRS) pratili još iz Knina. Kao glavne "naredbodavce i egzekutore" svega što se tada dogodilo u Srebrenici, general Krstić je, pored generala Mladića, naveo još i pukovnika Ljubu Bearu, generala Zdravka Tolmira, potpukovnika Vujadina Popovića, zatim majore Pećanca i Malinovića, kao i poručnika Pelemiša. Video-snimak tog intervjua prikazan je sudu krajem jula, a javnosti nedelju dana kasnije, kako bi se u međuvremenu preuzele mere za zaštitu osoba koje bi mogle da budu ugrožene zbog Krstićevog upiranja prstom na bivše armijske kolege.

Osam meseci nakon što je to ispričao istražiteljima i nepuna tri meseca nakon što je to postalo javno, general Krstić se ustručava od ponovnog pominjanja istih imena. Gotovo svaki put kada ga je tužilac Piter Mekloski/Peter McClosky, tokom unakrsnog ispitivanja, upitao za ime nekog starešine VRS koji je bio angažovan u srebreničkoj operaciji, general Krstić je tražio da se pređe u tzv. "privatnu raspravu", tokom koje do galerije za publiku ne dopiru slika i zvuk iz sudnice. Danas je to zatražio nakon što ga je tužilac upitao ko je komandovao specijalnom jedinicom MUP Republike Srpske koju je u Srebrenicu, prema Krstiću, doveo general Mladić. Pošto je podsetio da je u razgovoru sa istražiteljima, kao zapovednika te jedinice, Krstić naveo izvesnog Borovčanina, tužilac je tražio od optuženog da to sada i kao svedok, dakle pod zakletvom, ponovi.

Krstić je, međutim, bio uporan da o tome može da govori samo na "privatnoj sednici", sa koje će biti isključena javnost. Na pitanje predsedavajućeg sudije Almira Rodrigeza/Rodrigues koji su mu "lični razlozi" da o tome neće javno da govori, Krstić je odgovorio: "Bezbednosni razlozi moje porodice". Prošle sedmice Krstić je naveo da iz istih bezbednosnih razloga nije smeo da, dok je još bio komandant Drinskog korpusa, pokrene postupak protiv starešina VRS za koje je znao da su počinili ratne zločine. Od tada je prošlo osam godina, rat je odavno završen, ali "bezbednosni razlozi" da se javno ne pominju imena odgovornih za ratne zločine su, očito, i dalje prisutni.

Na sudijama, primetio je na to Rodrigez, "je težak zadatak da uspostave ravnotežu između potrebe da se dođe do cele istine i da se, pri tome, ne ugrozi ničija bezbednost". Osnovni princip Tribunala je da postupak bude javan - rekao je Rodrigez ukazujući da i "pomenute osobe imaju pravo da čuju da li su pred sudom pomenuta njihova imena". No, uprkos tome, sudija je dozvolio prelazak na "privatnu sednicu", umoljavajući strane, a posebno odbranu generala Krstića, da se "pridržavaju principa javnosti".