HAG/DEN HAAG | 06.04.2006.

GOLGOTA KRAJINSKIH LOGORA

Svedok tužilaštva na suđenju Martiću opisao svoj boravak u više zatočeničkih objekata u Krajini od novembra 1991. do maja 1992. godine. Batine zbog kojih je posle pet i po meseci na teritoriju pod hrvatskom kontrolom vratio "žuto-zelen"

Luku Brkića, svedoka optužbe na suđenju Milanu Martiću, zarobile su snage JNA 18. novembra 1991. godine u dalmatinskom selu Škabrnja, kao pripadnika seoske straže. On je izbegao sudbinu 64 uglavnom starija hrvatska civila oba pola koji su po ulasku srpske vojske u selo likvidirani, ali je zato u mesecima koji su dolazili preživeo golgotu krajinskih logora.

Prema svedočenju nekolicine prethodnih svedoka, smrt u Škabrnji su izbegli meštani koji nisu pali u ruke "Martićeve milicije" i paravojnika, već ih je JNA ili proterala iz sela ili odvela u zatočeništvo. Luka Brkić je pod stražom JNA ukrcan u autobus i prvo je odvezen u kasarnu u Benkovcu gde su ih, kaže, rezervisti" tukli i provocirali. "Nema vam više Škabrnje, a neće biti ni Nadina", rekao im je, tvrdi Brkić, jedan od vojnika u kasarni.

Iz Benkovca je sledećeg dana sa još nekoliko zatočenika premešten u Knin. Tučeni su tokom puta, a naročito kada su stigli u kasarnu koju je nazvao "južni logor". Tamo su ih vojnici u uniformama "sa kokardama i petokrakama" terali da "ljube zid", pevaju srpske pesme i "zaklinju se kralju i otadžbini".

U hladnoj hali u krugu kasarne, u kojoj je prema njegovoj proceni boravilo između 70 i 200 zatočenika, proveo je oko 5 meseci uz stalna prebijanja i ponižavanja. Od bolova, prisećao se, često "nije mogao ni da sedne ni da legne". U dva navrata posetio ih je i Ratko Mladić, tada pukovnik JNA, koji im je rekao da "niko neće izaći iz zatvora dok je on tu", te da će, ako budu neposlušni, svi završiti "kao oni iz Škabrnje".

Brkić je u aprilu prebačen u kninsku bolnicu gde je desetak dana proveo u delu zgrade poznatom kao "Martićev zatvor". Tu je bio svedok besomučnog prebijanja hrvatskih zatočenika "puškama i vrećama sa peskom", a on je izbegao batine zato što je tretiran kao radnik, pošto je tih dana postavljao rešetke na bolničke sobe, koje su "martićevci" pretvorili u zatvor. Zatočenike su prebijali "milicajci u starim i maskirnim uniformama", ali su tu, kako je opisao, dolazili i ljudi "koji su uživali da tuku", a koji inače nisu bili stražari u zatvoru. Posle desetak dana prebačen je u drugi deo bolnice koji je kontrolisala JNA i u kojem je takođe bilo zatvorenika. Tu je, kao i drugi zatočenici, bio maltretiran i prebijan, naročito pred kraj aprila i početkom maja kada su srpski vojnici, kako je zaključio, čuli da će zatočenici uskoro biti razmenjeni.

Oslobođen je posle pet i po meseci zatočeništva, 5. maja 1992. godine. Na teritoriju pod hrvatskom kontrolom stigao je, kaže, "žuto-zelen" od batinanja, sa brojnim unutrašnjim povredama, slomljenim rebrom i hepatitisom B. U Škabrnju se vratio posle akcije "Oluja", mada ni tada, kako je rekao, "nije baš žurio" s povratkom. Sve kuće u selu su bile srušene ili zapaljene. Luka Brkić danas živi u Škabrnji.

Tužilaštvo je završilo ispitivanje svedoka, a zbog nekih proceduralnih problema, on će unakrsno biti ispitan u petak.