HAG/DEN HAAG | 16.02.2006.

JAVNA I TAJNA STRATEGIJA U KRAJINI

U nastavku svedočenja na suđenju Milanu Martiću, Milan Babić svedočio o Miloševićevoj "javnoj i tajnoj strategiji" za ostvarivanje svog koncepta nove države, "skraćene Jugoslavije", u kojoj bi živeli svi Srbi

"Milan Martić bio je najmoćniji čovek paralelne strukture vlasti u Krajini", rekao je Milan Babić u nastavku svedočenja na suđenju bivšem predsedniku bivše Republike Srpska Krajina (RSK).

Nakon "balvan revolucije" u avgustu 1990. godine, opisao je svedok, Martić je u srpskoj javnosti "imao reputaciju heroja, vođe otpora hrvatskoj vlasti." Babić je u to vreme bio predsednik opštine Knin i visoki funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS).

"Martić je pripadao paralelnoj strukturi u Krajini i bio je pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije i Slobodana Miloševića", odgovorio je Babić na pitanje tužioca zašto ni lokalna policija ni Martić, tada nisu bili pod njegovom kontrolom.

O delovanju "paralelne strukture vlasti" u Krajini Milan Babić je već svedočio 2002. godine, na suđenju Slobodanu Miloševiću. U međuvremenu je i sam optužen, priznao je krivicu za progon hrvatskog stanovništva u Krajini, i osuđen je na 13 godina zatvora. Svedočeći na suđenju Milanu Martiću ponovio je da je paralelna struktura bila "struktura vlasti moći i sile u SAO Krajina, koju su uspostavili pripadnici MUP Srbije, Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, neki članovi SDS i pripadnici milicije srpskih opština u Krajini".

Tu je strukturu - "paralelnu u odnosu na legalno izabrane vlasti u Krajini" – prema Babiću kontrolisao Slobodan Milošević preko sekretara za unutrašnje poslove Srbije Radmila Bogdanovića i njegovog naslednika na tom položaju Zorana Sokolovića, kao i načelnika SDB Jovice Stanišića i šefa druge uprave te službe Franka Simatovića, pod čijom je kontrolom bio Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan kojeg je Babić danas opisao kao "unajmljenog pripadnika SDB".

Babić je u maju 1991. godine, nakon što je izabran za predsednika vlade SAO Krajine, pokušao da ubedi Martića da preuzme dužnost ministra odbrane, u želji da tako oslabi njegovu poziciju i uticaj, budući da su njegova ovlašćenja bila značajno manja od ovlašćenja ministarstva policije. Martić je pristao, formalno je postavljen na taj položaj, ali se posle tri dana predomislio i rekao da hoće da ostane u policiji. Na to su, prema Babiću, uticali Jovica Stanišić i Frenki Simatović. Nekoliko meseci kasnije to mu je, tvrdi Babić, potvrdio sam Stanišić, rekavši mu da je "bila greška što Martić nije ostao ministar odbrane".

Slobodan Milošević je, po Babiću, želeo da prikrije otvorenu vezu Srbije sa Krajinom, kako bi mogao da sprovede svoj koncept stvaranja nove države, "skraćene Jugoslavije", u kojoj bi živeli svi Srbi.

Za ostvarenje tog koncepta, tvrdi Babić, postojala je "tajna i javna strategija." Tajna strategija je bila da se zaposednu teritorije na kojima žive Srbi a drugi podstaknu da iz nje izađu - izazivanjem incidenata i uvlačenjem JNA u pogranične sukobe, tako da "ne izgleda kao da je to neka velika Srbija" već ostatak Jugoslavije. Javno se istovremeno propagiralo "očuvanje Jugoslavije" i zagovaralo se donošenje zakona o samopopredeljenju do otcepljenja, s tim da se "opredeljuju" ne samo republike već i opštine po republikama.

Milošević je, smatra Babić, morao da obezbedi da Srbija ne bude optužena za rat, rasturanje Jugoslavije i stvaranje Velike Srbije od strane međunarodne zajednice. "Morala je da bude prikrivena njegova stvarna uloga", rekao je Milan Babić.