HAG/DEN HAAG | 24.02.2011.

KARADŽIĆEVE TEORIJE MARKALA

Radovan Karadžić optužuje profesora Zečevića da je svojim nalazima o eksploziji na Markalama pokušao da odgovornost sa Armije BiH prebaci na Vojsku RS. Zečević odgovara da je njegova komisija u februaru 1994. godine identifikovala šest mogućih lokacija ispaljenja projektila, od kojih je jedna na teritoriji Armije BiH, zbog čega mu je "glava bila na meti". Naknadnom analizom Zečević je, na osnovu novih saznanja, broj mogućih lokacija sa 6 sveo na 3 – sve tri na teritoriji pod kontrolom VRS

Varničenja koja su obeležila jučerašnje unakrsno ispitivanje profesora Berka Zečevića od strane Radovana Karadžića su danas kulminirala u nekoliko oštrih razmena veštaka optužbe i optuženog.

Karadžić je na sve načine pokušavao da ospori Zečevićevu analizu o pravcu doleta projektila koji je eksplodirao na Markalama 5. februara 1994. godine. Svedok je predvodio ekspertsku komisiju koja je formirana dan nakon eksplozije i koja je, nakon 36 sati istrage, identifikovala šest mogućih lokacija ispaljenja, od kojih je pet bilo na teritoriji pod kontrolom VRS a jedna teritoriji Armije BIH.

Nekoliko godina kasnije, Zečević je napoziv tužilaštva u predmetu Stanislava Galića, sačinio novu analizu masakra na Markalama. U novom izveštaju, korigovao je zaključak iz 1994. godine i broj pozicija sa kojih je moguće ispaljenje sveo na tri lokacije na teritoriji pod kontrolom VRS.

Na Karadžićevo pitanje zbog čega mu je bilo potrebno nekoliko godina da donese takav zaključak, Zečević je odgovorio da je 1994. godine imao ograničeno vreme za izradu analize koja zahteva "i vreme i pamet". "Ta analiza je izraz mojih informacija i sposobnosti u tom trenutku, a kad sam kasnije dobio nove informacije i mogućnost da živim i radim u miru, onda sam uradio ovo što sam uradio… bez zlonamernosti", rekao je Zečević.

Karadžić je, međutim, sugerisao da je cilj nove analize bio da se odgovornost za masakr sa Armije BiH prebaci na srpsku stranu. Svedok je to negirao dodajući da je zbog njegovog zaključka iz 1994. godine "izdata naredba da ga ubiju". Kako je rekao, "njegova glava u Sarajevu je stalno na meti" pa i sad "posle ovakvih diskusija i razgovora i određenih TV propagandi..." može da "očekuje da će ga možda neko ubiti kad se vrati".

Karadžić je izneo i nekoliko drugih teorija o eksploziji na Markalama, od bacanja granate sa krova susedne zgrade, do njenoj podmetanja na pijaci i ukucavanja stabilizatora čekićem u asfalt. Profesor Zečević je odbacio sve te Karadžićeve sugestije, profesorski objašnjavajući optuženom zašto ti scenariji nisu ni logični i niti mogući.

Na kraju unakrsnog ispitivanja, Karadžić je pokušao da ospori kredibilitet svedoka pozivajući se na izjavu koju je Zečevićev advokat dao sarajevskoj televiziji. Profesor Zečević nije hteo ni da sluša taj televizijski odlomak ukazujući da "ne može tumačiti nešto što je neko rekao dok je on bio u zatvoru". Karadžić je takođe sugerisao da je Zečević bio "momak za sve i miljenik" tužilaštva u Hagu i Sarajevu, po čijem je nalogu menjao izveštaje "da bi neko bio osuđen". Ekspert tužilaštva je odgovorio da "prema zakonu", on ima obavezu da odgovori na poziv suda jer mu u suprotnom preti "zatvorska kazna od 7 godina zatvora ili 100.000 eura u Hagu odnosno 30.000 eura u Bosni".

Nakon profesora Zečevića, na klupu za svedoke se vratio Ramiz Mujkić, bivši zatočenik logora u Rajlovcu, čiji će se iskaz nastaviti sutra.