HAG/DEN HAAG | 16.01.2006.

MARTIĆA SU PROSLAVILE KNINSKE BARIKADE

Svedok optužbe Veljko Džakula je za optuženog prvi put čuo u avgustu 1990. kada se pričalo da je izvesni policijski komandir Martić naredio da se u Kninu postave barikade kako bi se sprečio eventualni upad hrvatske policije. Nakon toga, svedočio je Džakula, Martić je postao "slavan."

Kao svog prvog svedoka na suđenju Milanu Martiću, optužba je danas izvela Veljka Džakulu, bivšeg predsednika SAO Zapadne Slavonije i potpredsednika vlade takozvane Republike Srpska Krajina (RSK). Optuženi Martić je bio ministar unutrašnjih poslova u istoj vladi, a kasnije je postao i predsednik RSK.

U uvodnom delu današnjeg svedočenja, Džakula je govorio o svojoj karijeri u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS) kojoj se, kako je rekao, priključio u maju 1991. nakon što je uvideo da Stranka demokratskih promena (SDP) – za koju je na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj glasala većina Srba – "nema dovoljno hrabrosti i osećaja za rešavanje problema s kojima se suočavala srpska zajednica."

Svoj tadašnji politički stav Džakula je opisao kao zalaganje za "dijalog sa hrvatskim vlastima i političko delovanje" zbog čega je, kako je rekao, često bio u sukobu sa Milanom Babićem i drugim predstavnicima "tvrde, dalmatinsko-ličke struje" u SDS, koja je bila protiv bilo kakvog dijaloga i pregovora sa zvaničnom Hrvatskom. Toj struji je, prema svedoku, pripadao i optuženi Martić kada je stupio na političku scenu.

Sukob sa "tvrdom strujom" SDS se zaoštrio u junu 1991. povodom osnivanja Srpskog demokratskog foruma, među čijim je inicijatorima bio i Veljko Džakula. Knin je tu inicijativu ocenio kao "defetističku i destruktivnu", tvrdeći da je "usmerena protiv demokratski izražene volje srpskog naroda da ne živi u NDH", pa je zabranio da se osnivačka skupština SDF održi na teritoriji Krajine.

Još dublje u nemilost "tvrde struje" iz Knina Džakula je pao nakon što je početkom 1993. učestvovao u pregovorima sa hrvatskim vlastima i zaključivanju "Daruvarskog sporazuma" o zajedničkom angažovanju na normalizaciji uslova života u pet opština Zapadne Slavonije. Ubrzo nakon potpisivanja sporazuma Džakula je suspendovan sa položaja potpredsednika vlade RSK, a nekoliko meseci kasnije je uhapšen i držan četrdesetak dana u zatvorima u Kninu i Glini pod optužbom za "špijunažu" i "razbijanje države." Mada u dokumentima o hapšenju, pritvoru i istrazi kojoj je bio podvrgnut nema imena tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova RSK Milana Martića, Džakula smatra da sve to ne bi bilo moguće bez njegovog odobrenja.

Tek što je oslobođen u decembru 1993. Džakula je obavešten da je Martić izdao nalog za njegovo ponovno hapšenje, pa se pedesetak dana krio u skrovištima u Zapadnoj Slavoniji. U februaru 1994. je po nagovoru prijatelja otišao u Beograd da bi na TV Studio-B govorio o tome šta se događa u Krajini, da bi sledećeg dana po nastupu bio kidnapovan u centru Beograda od strane krajinskih policajaca i preko Bosne prebačen u Knin. U podrumu policijske stanice Džakula je, tvrdi, noću slušao "udarce i ječanje zatvorenika." Martić je, pored ostalog, optužen i za zlostavljanja zatvorenika u policijskoj stanici u Kninu.

Veljko Džakula je za Milana Marića prvi put, kako je rekao, čuo u avgustu 1990. godine, nakon poznatih krajinskih barikada, odnosno "balvan revolucije." Tada je saznao da je izvesni Martić, komandir u stanici milicije, naredio da se postave barikade kako bi se zaprečio put hrvatskoj policiji, ako bi ona pokušala da uspostavi kontrolu nad stanicama koje su otkazale poslušnost ministarstvu unutrašnjih poslova u Zagrebu. Nakon toga, rekao je Džakula, Martić je postao "slavan." Ovaj deo svedokovog iskaza, tužilac je ilustrovao video snimkom iz avgusta 1990. u kojem inspektor Martić poručuje Zagrebu da je to "narodna milicija koja ne sluša hrvatsku vladu već samo narod."

Svedočenje Veljka Džakule nastaviće se sutra posle podne.