HAG/DEN HAAG | 24.02.2006.

MILOŠEVIĆEV I KARADŽIĆEV NAČIN

Kada su u presretnutom telefonskom razgovoru on i Karadžić govorili da Slovencima i Hrvatima treba "pomoći da se otcepe, ali na naš način" oni su – objašnjavao je Milošević tokom ispitivanja ambasadora Džejmsa Biseta - mislili na "ustavni način, dogovorom a ne jednostranim aktima."

Dok je bio ambasador Kanade u bivšoj Jugoslaviji, od oktobra 1990. do juna 1992. godine, Džejms Biset/James Bissett se uverio da tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, "čini sve što može da bi očuvao Jugoslaviju kao jedinstvenu državu i sarađuje sa međunarodnom zajednicom kako bi se obustavilo nasilje." Zbog toga je, kaže, došao da svedoči u odbranu Miloševića, kao privatna osoba a ne kao predstavnik kanadske vlade.

Glavni razlog jugoslovenske tragedije, prema svedoku, bio je "neuspeh zapadne diplomatije." Preuranjeno priznanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske na pritisak Nemačke, je po njemu bilo "garancija da će se nasilje nastaviti." Zapadni mediji su, tvrdi dalje Biset, "iskrivljeno izveštavali o jugoslovenskoj krizi, predstavljajući Srbe kao loše momke, a sve druge kao dobre i nevine žrtve." Pristrasna diplomatija i iskrivljena slika koju su stvarali mediji su, smatra svedok, onemogućili sve pokušaje da se dođe do mirnog rešenja.

Bivši kanadski ambasador je, takođe, govorio i o intervenciji NATO 1999. godine kojom su, po njemu, prekršeni međunarodno pravo i Povelja UN. Kosovska kriza je, smatra on, bila "idealna prilika za NATO da pred pedesetu godišnjicu osnivanja pokaže Evropljanima da su i dalje potreban i koristan vojni savez."

Ambasador Biset je, kako se pokazalo unakrsnom ispitivanju, na svoj zahtev ostao u Beogradu i nakon što su iz njega, pred kraj 1991., povučeni gotovo svi zapadni ambasadori. Kada je Pretresno veće, pre dve godine, dodelilo Miloševiću branioce, Biset je uputio pismo Tribunalu u kojem ga je optužio da je "politički a ne pravosudni sud", čiji procesi imaju "karakteristike staljinističkih sudova." U jednom članku Biset je glavnu tužiteljicu Karlu del Ponte uporedio sa Hitlerovim tužiocem Fislerom/Fissler. Svedok je potvrdio da je sve to napisao i dodao da "neki to smatraju neprimerenim, a neki ne."

Pošto je svedok u glavnom ispitivanju govorio o nastojanjima da se "očuva Jugoslavija", tužilac je mu je citirao nekoliko rečenica iz transkripta presretnutog telefonskog razgovora u kojem Milošević govori Karadžiću da Slovencima i Hrvatima treba "pomoći da se otcepe, ali na naš način", s tim što "Slovenija može odmah a ostali kada s nama reše pitanje granica." Na pitanje da li to menja njegovo mišljenje o Miloševićevim nastojanjima da "očuva Jugoslaviju", svedok je odgovorio "Ne obavezno, jer zavisi šta on misli pod Jugoslavijom." Kasnije, u dodatnom ispitivanju, Milošević je tvrdio da "naš način" znači "ustavni način, dogovorom a ne jednostranim aktima."

U jednom intervjuu iz 1997. godine ambasador Biset je Miloševića opisao kao "proizvod komunističke elite" i rekao da ga "vode isključivo moć i privilegije, a ne interes njegovog naroda." Milošević bi, rekao je tada Biset, "prodao sve za očuvanje vlasti i prestiža."

Biset je potvrdio da je dao taj intervju i dodao: "Možda sam preterao kada sam rekao isključivo."

Suđenje Slobodanu Miloševiću biće nastavljeno u ponedeljak.