HAG/DEN HAAG | 26.01.2000.

NEMA NAGODBI OKO MILOŠEVIĆA

Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, govori za SENSE o hapšenju "vodećih begunaca" od međunarodne pravde; isključenosti bilo kakve "nagodbe" kojom bi se Miloševiću garantovao imunitet u zamenu za mirnu predaju vlasti; toku kosovske i ostalih istraga; kao i o tvrdnjama da je, pod američkim pritiskom, "ustuknula" od namere da istraži eventualne "zločine NATO", izvršene tokom vazdušne kampanje protiv Srbije

Kao državni tužilac Švajcarske Karla/Carla del Ponte je, kako ističe, "stekla određena iskustva u motivisanju svoje, tj. nacionalne, policije", koja sada pokušava da primeni na novom poslu glavnog tužioca Haškog tribunala. Naime, u razgovorima koje je proteklih dana vodila u Briselu i Parizu, Del Ponte je, kaže, "koristila istu motivaciju" kako bi NATO i francuske vlasti "ubedila da je došlo vreme da budu aktivniji u otkrivanju i hapšenju vodećih begunaca od međunarodne pravde."

Potvrda da je u tome bila uspešna stigla je upravo u toku intervjua Karle del Ponte agenciji SENSE. Na samom početku razgovora, naime, glavni tužilac je obaveštena o hapšenju Mitra Vasiljevića, optuženog za teške zločine u Višegradu. Bilo je to treće hapšenje u poslednjih pet sedmica i, što je posebno značajno, drugo u istočnoj Bosni, tj. francusko-nemačkom sektoru SFOR koji je proteklih godina uživao reputaciju "bezbedne zone" za optužene za ratne zločine. Glavni tužilac, jasno, nije krila zadovoljstvo upravo pristiglom vešću koja, kako je istakla, potvrđuje njen u Briselu i Parizu stečeni utisak da "postoji politička volja da se to, napokon, pokuša", te da se vodeći begunci - na čelu sa Radovanom Karadžićem - "uskoro privedu međunarodnoj pravdi."

Ta "politička volja", međutim, ne pomaže kod onih optuženih koji su van domašaja SFOR ili KFOR. U svom prvom obraćanju Savetu bezbednosti, novembra prošle godine, Del Ponte je - ukazujući da je Srbija postala "utočište optuženih za ratne zločine" - pozvala na traganje za "kreativnim načinima" koji bi omogućili da se oni privedu u Hag. Pozivajući se na "hrvatsko iskustvo koje pokazuje da se politička situacija može promeniti", Del Ponte u intervjuu za SENSE izražava uverenje da će i optuženi predsednik Milošević "jednog dana ostati bez vlasti", te da će njeno tužilaštvo "biti spremno da u tom trenutku deluje."

Glavni tužilac odbacuje sve spekulacije da bi se jugoslovenskom predsedniku mogao ponuditi neki "izlaz" - amnestija ili imunitet – u zamenu za mirno napuštanje vlasti. "Ne, apsolutno ne, jer bi svaka takva nagodba predstavljala negaciju našeg mandata" - kategorična je Del Ponte i ukazuje da bi, nakon što je optužnica podignuta, jedino ona mogla od sudija tražiti njeno povlačenje. Na pitanje da li to namerava, odgovara protiv-pitanjem: "Mora da se šalite?" i dodaje kako će do kraja ove godine završiti istragu protiv Miloševića i ostalih lidera i odlučiti da li da originalnu optužnicu dopuni novim tačkama, recimo za genocid. Materijalni dokazi do kojih je tužilaštvo došlo u dosadašnjoj kosovskoj istrazi su, tvrdi Del Ponte, "obilato potvrdili navode iz optužnice" protiv Miloševića i ostalih srpskih lidera, podignute pre nego što su istražitelji imali pristupa mestu zločina.

Što se, pak, istrage o mogućoj odgovornosti lidera Oslobodilačke vojske Kosova za zločine nad nealbanskim stanovništvom tiče, Del Ponte priznaje da "ima izvesnih teškoća." Ukazuje, naime, kako njeni istražitelji nemaju pristupa žrtvama i svedocima tih zločina, koji su većinom u Srbiji, te kako sada traga za načinima da te žrtve i svedoke intervjuiše ili na Kosovu ili u Republici Srpskoj, ali nema saglasnost srpskih vlasti. Takvo ponašanje je, po njoj, izuzetak od pravila da vlasti sarađuju u istragama o zločinima čije su žrtve pripadnici njihove etničke grupe. Odbijajući saradnju, srpske vlasti onemogućavaju, ili barem otežavaju, izvođenje pred međunarodnu pravdu onih koji bi mogli da budu odgovorni za zločine protiv Srba.

Pored 19 tekućih, haško tužilaštvo će ove godine pokrenuti još 17 novih istraga, ne samo o kosovskim već i o zločinima koji su počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni. Osnovni deo posla je, objašnjava Del Ponte, već obavljen: pribavljeni su dokazi o zločinima i utvrđen je identitet potencijalnih krivaca, protiv kojih će se sada pokrenuti istrage. Sve u svemu, na listi tužilaštva je oko 150 osumnjičenih, uglavnom na "visokim pozicijama odgovornosti." Del Ponte neće odstupati od prakse neobjavljivanja optužnica koju je uvela njena prethodnica Luiz Arbur/Louise Arbour, te najavljuje da će od sudija tražiti da "sve nove optužnice budu pod pečatom Tribunala." A otkrivanje imena optuženih vlastima zainteresovanih zemalja i entiteta će, kaže Del Ponte, zavisiti isključivo od mere u kojoj su te vlasti spremne da sarađuju u njihovom hapšenju.

Mirko Klarin

Antrfile

DEL PONTE I "SLUČAJ NATO"

Ništa, čini se, ne može do te mere da iritira Karlu del Ponte kao tvrdnje da se nečeg uplašila i "ustuknula", kojima se pogađa reputacija "neustrašive" i "oličenja tvrdoglavosti" koju je stekla kao državni tužilac Švajcarske. A upravo takve su se tvrdnje u zapadnim medijima, i u izjavama nekih političara, pojavile nakon oštrih američkih reakcija na intervjuu u kojem je Del Ponte, uoči Nove godine, rekla da proučava dosije o tome da li su tokom vazdušnih udara NATO prekršene Ženevske konvencije, te da će u zavisnosti od toga odlučiti da li da pokrene formalnu istragu. Nakon reakcija Vašingtona, mnogi su zaključili da je Del Ponte "ustuknula" ili, kako je izjavio američki senator Džesi/Jesse Helms, da je " prikočila ".


"Prvo, ja nikada, apsolutno nikada, ne 'kočim' " i ne povlačim ono što sam rekla. Imam samo jedan glas i uvek govorim isto. Druga je stvar kako se, ono što kažem, prenosi i interpretira u medijima."


Del Ponte, dalje, objašnjava kako je u razgovoru sa novinarkom londonskog Obzervera/The Observer jasno rekla da nije otvorena nikakva formalna istraga protiv NATO, tj. protiv njegovih zapovednika ili pilota, posto Tribunal ne istražuje organizacije ili države, već pojedince - ali se to nije pojavilo u tekstu intervjua. "Tacno je" - nastavlja tužilac - "da sam primila preliminarni izveštaj pravnog tima tužilaštva koji je analizirao dokumenta dostavljena mojoj prethodnici iz različitih izvora. Rekla sam: imam taj izveštaj, pročitaću ga i odlučiti. U međuvremenu, primila sam ovde (kanadskog) profesora Mandela koji mi je doneo još jednu hrpu dokumenata. Par dana uoči Božića, primila sam članove Dume koji su takođe doneli gomilu dokumenata. Rekli su mi da je Duma formirala istražnu komisiju koja radi zajedno sa Beogradom, te da imaju dosta dokumenata i informacija o tom slučaju. Stavili su sve to na moj sto. Sve te dokumente predala sam istoj radnoj grupi i tražila od njih da ih analiziraju. Na tome se upravo radi. U međuvremenu, proučila sam njihov prvi izveštaj. U tom procesu, ukazala se potreba za odgovorima na neka pitanja. Bila sam u Briselu i rekla da imam određena pitanja za NATO te da su mi neophodni odgovori. Sada radimo na formulisanju pitanja koja ćemo poslati u Brisel. A u međuvremenu čekam na drugi izveštaj, tj. analizu naknadno dostavljene dokumentacije. Tek kada sve to završim odlučiću da li treba, ili ne treba, da otvaram istragu. To je čitava priča. A ne da 'prikočujem'! To nije moj način! Ja vozim samo napred."