06.12.2016.

OD ETNIČKOG ČISĆENJA DO GENOCIDA

U nastavku završne reči na suđenju bivšem komandantu Glavnog štaba VRS Ratku Mladiću, tužilaštvo ukazivalo na "doprinos Beograda" kampanji etničkog čišćenja velikih delova Bosne i Hercegovine koja je, u slučaju Prijedora i još pet opština, dosegla razmere genocida.

Drugog dana završne reči optužbe na suđenju Ratku Mladiću tužilac Artur Traldi je detaljno pobijao tvrdnje kojima je, u svom završnom podnesku, odbrana osporavala odgovornost optuženog za sveobuhvatni udruženi zločinački poduhvat etničkog čišćenja velikih delova Bosne i Hercegovine, koje je u nekim opštinama doseglo razmere genocida.

Tvrdnjama odbrane da zločine, za koje se Mladić tereti, nije počinila vojska na čijem je čelu optuženi bio, već da iza njih stoje nekontrolisane grupe paravojnika, dobrovoljaca, teritorijalaca, policajaca ili čak civila u vojnim uniformama, tužilac je suprostavio iskaze svedoka optužbe i odbrane, vojne i policijske dokumente i druge dokaze izvedene na suđenju.

Tužilac nije danas zaobišao ni "doprinos Beograda" ostvarenju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, i sam učesnik udruženih zločinačkih poduhvata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je, prema Traldiju, u značajnoj meri doprineo naoružavanju i obuci srpskih snaga koje su provodile etničko čišćenje, započeo je transformaciju vojske koja je dovela do stvaranja VRS, prisustvovao je sastanku na kojem je odlučeno da će Mladić biti komandant Glavnog štaba i delio je ciljeve rukovodstva bosanskih Srba, uključujući i cilj da svi Srbi budu u etnički homogenoj državi koja bi uključila i najveći deo teritorije BiH, a što bi zahtevalo prisilno uklanjanje nesrba sa tih područja.

Doprinos Beograda ostvarenju tih ciljeva, ukazao je tužilac pozivajući se, pored ostalog, i na navode iz Mladićevih ratnih beležnica, nastavio se i nakon što je Milošević počeo da se dodvorava Zapadu tvrdeći da osuđuje zločine bosanskih Srba dok je, u stvarnosti, pružanjem vojne i druge pomoći omogućio Mladiću da nastavi kampanju etničkog čišćenja.

Traldi se danas posebno zadržao na slučaju Prijedora, jedne od šest opština u kojoj su, prema optužnici, zločini dosegli razmere genocida. Opisao je artiljerijske i pešadijske napade I Krajiškog korpusa na Hambarine i Kozarac, ubistva više stotina nesrba i na hiljade uhapšenih civila, kao i razaranje muslimanske četvrti Prijedora nakon čega je, prema jednom izveštaju upućenom Mladićevom Glavnom štabu, zarobljeno 7000 nesrba. Svi oni su zatvoreni u neljudskim uslovima u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje, kroz koje će do septembra 1992. proči više od 23.000 Muslimana i Hrvata.

Klimaks etničkog čišćenja u opštini Prijedor, naveo je Traldi ukazujući na dokaze optužbe, odigrao se između 20. i 25. jula 1992. godine kada je na 9 lokacija, u 9 incidenata navedenih u optužnici, ubijeno blizu 1000 ljudi, čija su tela pronađena u masovnim grobnicama Tomašica i Jakarina kosa.

Deo završne reči posvećen Prijedoru zaključio je vođa tima optužbe, Alen Tiger/Alan Tieger. Prema njegovim rečima, rukovodstvo bosanskih Srba je zauzelo stav da Prijedor mora biti njihov zato što je to bilo područje sa većinskim srpskim stanovništvom pre II svetskog rata. S obzirom na sastav stanovništva 1992. godine, nastavo je Tiger, taj cilj zahtevao je od vojske da stvori novo činjenično stanje koje će međunarodna zajednica i Muslimani biti prisiljeni da prihvate. Sredstva da se to ostvari su, po tužiocu, bila "brutalno delotvorna": u kratkom vremenskom roku ubijeno je više od 1500 ljudi; na hiljade drugih je izgladnjivano, zlostavljano, degradirano, ponižavano i mučeno u zatvorima i logorima; njihovi domovi su razrušeni, džamije sravnjene sa zemljom a mnogi su rasuti po izbeglištvu... "Namera da se ta zajednica uništi i da se spreči njeno rekonstituisanje je nesumnjiva, a reč koja se za to koristi je - genocid", zaključio je Tiger.