HAG/DEN HAAG | 11.11.2011.

ODBAČEN HADŽIĆEV PRIGOVOR NA OPTUŽNICU

Pretresno veće odbacilo prigovori odbrane Gorana Hadžića na oblik optužnice koja ga tereti za zločine počinjene nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom od juna 1991. do kraja 1993. godine. Veće smatra da optužnica pruža dovoljno detalja na osnovu kojih Hadžić može da odredi prirodu i poreklo optužbi protiv njega i omogući mu da adekvatno pripremi odbranu

Pretresno veće je odbacilo prigovor odbrane Gorana Hadžića, bivšeg premijera SAO Istočna Slavonija i predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine, uložen na oblik optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj od juna 1991. do kraja 1993. godine.

Hadžićev branilac Zoran Živanović je u podnesku od 7. oktobra ove godine tvrdio da su pojedini delovi optužnice, posebno oni koji se odnose na komandnu odgovornost optuženog, "dvosmisleni, nejasni i neodređeni" i tražio je da veće naloži tužiocu da ih ili izmeni ili izbriše iz optužnice. U odgovoru na prigovor odbrane, tužilaštvo je navelo da je optužnica "dovoljno precizna" i da Hadžiću pruža "dovoljno materijala da pripremi svoju odbranu".

U odluci veća se navodi da optužnica "jasno određuje ko su bili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata" kao i kakav je bio Hadžićev doprinos ostvarivanju ciljeva tog poduhvata. Veće dalje navodi da je direktne počinioce zločina dovoljno odrediti po njihovoj pripadnosti kategoriji ili grupi a optuženog kao njima nadređenog komandanta. U Hadžićevoj optužnici, direktni počinioci su definisani kao "srpske snage" pod kojima se podrazumevaju pripadnici JNA,Teritorijalne odbrane Srbije, Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajine i SAO Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, zatim pripadnici specijalnih jedinica MUP i Državne bezbednosti Srbije kao i paravojnih snaga iz Srbije, Crne Gore i Bosne.

Hadžić je takođe prigovorio da tužilaštvo u optužnici ne navodi precizno ko su žrtve zločina. Veće, međutim, smatra da formulacija "hrvatsko i drugo nesrpsko stanovništvo i lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima" dovoljno precizno određuje nad kim su počinjeni zločini.

Sudije su, konačno, zaključile da Hadžić u nekim od argumenata ne prigovara na oblik optužnice već nastoji da ospori optužbe koje mu se stavljaju na teret. Takvi argumenti su, po oceni veća, "preuranjeni" i o njima treba raspravljati tokom suđenja.

Odbacujući prigovore odbrane, Veće je zaključilo da optužnica pruža dovoljno detalja na osnovu kojih Hadžić može da odredi prirodu i poreklo optužbi protiv njega i omogući mu da adekvatno pripremi odbranu.