HAG/DEN HAAG | 31.08.2010.

ODBRANA: "SVET DUGUJE ZAHVALNOST GOTOVINI"

Uz opaske da se tužilac u predmetu hrvatskih generala ponašao kao "đavolji advokat" koji iznosi tezu o "nevidljivom etničkom čišćenju", branioci zatražili slobodu za Antu Gotovinu, navodeći da se radi o "hrabrom i čestitom vojniku kome svet duguje zahvalnost jer je svoj život izložio opasnosti da bi porazio one koji su etnički očistili prostor bivše Jugoslavije". Oslobađajući presudu za svoje klijente zahtevaju i odbrane Ivana Čermaka i Mladena Markača

Na početku završne reči odbrane generala Ante Gotovine, branilac Luka Mišetić je rekao da se stav optužbe može sažeti u jednu rečenicu: "Časni sude, ne verujte svojim očima jer ništa nije onako kako se čini". A istina je, po odbrani, očigledna – udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Srba nije postojao, iako je bilo pojedinačnih zločina za koje, međutim, Gotovina kao prvi čovek operacije "Oluja" nije odgovoran. Tužilac, po Mišetiću, nudi "zamršenu teoriju zavere" sa ciljem da se Gotovina kompromituje.

Odbrana optužuje tužioca da je završni podnesak napisao sa stanovišta "đavoljeg advokata" koji ne traži pravdu nego po svaku cenu iznosi stavove protiv Gotovine, negirajući sva dobra dela optuženog. Mišetić se osvrnuo na navod optužbe da je predsednik Tuđman, znajući da će se međunarodna zajednica žestoko protiviti etničkom čišćenju, učinio sve da nakon "Oluje" prikrije proterivanje Srba koje je još bilo u toku. Tako tužilac, ironično je zaključio Mišetić, govori o "nevidljivom etničkom čišćenju", kojeg nisu bili svesni ni oni koji su navodno proterivani, jer, po njemu, nijedan srpski svedok nije rekao da je napustio Krajinu iz straha od granatiranja.

Suprotno tužiocu, branilac smatra da je general Gotovina preduzeo sve razumne mere da se zločini spreče i počinioci kazne. Odbrana u to ubraja i naređenja da se spreče i obustave pljačke i paljevine srpskih kuća, a koja je tužilac juče nazvao "neiskrenim", tvrdeći da je optuženi general znao da ona neće biti poštovana, ali ništa nije preduzeo da takvo stanje promeni.

Drugi Gotovinin branilac Gregori Kiho/Gregory Kehoe je odbacio navode o nesrazmernom granatiranju kao jednom od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata. On je ukazao da optužba nije ponudila video i foto dokaze o razaranju Knina i drugih krajinskih gradova, niti analize kratera kao što je to učinjeno na suđenjima generalima VRS Galiću i Miloševiću, osuđenim za artiljerijski teror nad Sarajevom. "Uzalud tražite dokaze o velikim razaranjima i civilnim žrtvama u Kninu, tužilac ih nije ponudio", ukazao je Kiho sudijama.

Mada ne poriče da je bilo pljački i paljevina srpskih kuća, Kiho smatra da nema dokaza da se radilo o organizovanoj kampanji. Po njemu, pripadnicima HV se ne mogu pripisati pljačke i paljevine u nekom području samo zbog toga što su se oni u to vreme nalazili na datom mestu, jer je u Krajinu odmah nakon "Oluje" došao veliki broj civila željnih osvete. Od sličnih nedostataka "pate i tužiočevi dokazi o ubistvima civila", tvrdi odbrana.

Završnu reč Gotovinine odbrane zaključio je Pajam Akavan/Payam Akhavan tvrdnjom da je optuženi general već pet godina u pritvoru "po neosnovanim optužbama". Dodao je da se radi o "hrabrom i čestitom vojniku kome svet duguje zahvalnost jer je svoj život izložio opasnosti da bi porazio one koji su etnički očistili prostor bivše Jugoslavije". Gotovinu zato, zaključio je Akavan, treba proglasiti nevinim po svim tačkama optužnice.

Oslobađajuću presudu traže i branioci Ivana Čermaka koji tvrde da je on u Knin poslat po odluci predsednika Tuđmana da bi se bavio civilnim a ne vojnim poslovima... iako je imao čin generala i bio na mestu vojnog zapovednika Zbornog mesta Knin. Branilac Stiven Kej/Steven Kay je odricao Čermakova ovlašćenja nad vojnom i civilnom policijom i pozvao sudije da se ne obaziru na to kakve je on dužnosti imao na papiru, već šta se dešavalo u praksi. A u praksi se, po njemu, , bavio normalizacijom života u Kninu i saradnjom sa međunarodnim predstavnicima. "Ono što se ovde dešava jeste da je trebalo da se tri generala nađu na suđenju, pa se pojavilo i Čermakovo ime. On je osoba koja se u pogrešno vreme našla na pogrešnom mestu, a nije učinila ništa loše", zaključio je branilac.

Odbrana bivšeg zapovednika specijalne policije Mladena Markača smatra da nije dokazana njegova veza sa zločinima na terenu i negira tužiočev navod o nepreduzimanju mera da se zločini spreče ili kazne. Istragom eventualnih zločina specijalaca, ukazala je odbrana, mogla se baviti samo kriminalistička policija, te Markač nije ni mogao da preduzme bilo kakve mere.

Branilac negira Markačevu odgovornost za zločin u selu Grubori, gde je u akciji specijalaca 25. avgusta 1995. godine ubijeno petoro srpskih staraca. Tvrdi da optuženi nije imao saznanja o tome šta se dešavalo tokom operacije specijalaca u Gruborima i zaključio: "Ako su njega podređeni lagali, a on samo prosledio dalje te izveštaje, ne može ga se kriviti zbog toga što drugi nisu imali hrabrosti da mu saopšte istinu".

Markačev branilac Goran Mikuličić je negirao postojanje oružanog sukoba u Krajini nakon 8. avgusta 1995. godine, osporavajući tako nadležnost Tribunala za zločine koji su se dogodili po okončanju operacije "Oluja". Takođe je rekao da, po njemu, "nema govora" o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine.

Za sutra je predviđeno jednočasovno obraćanje tužioca koji će odgovoriti na današnje završne reči branilaca, a isto vreme će potom biti dodeljeno i odbranama optuženih.