HAG/DEN HAAG | 28.10.2015.

ODGOVORNOST JE NA DRUGOJ STRANI

Svedok odbrane Ratka Mladića – ekspert za naoružanje i vojnu opremu Mile Poparić – u nastavku iskaza odgovornost za snajperske udare na građane Sarajeva sa vojske bosanskih Srba prebacivao na Armiju BiH ili, u najboljem slučaju, tvrdio da su stradanja civila bila kolateralna posledica unakrsne paljbe

Vojni veštak odbrane Mile Poparić nastavio je danas na suđenju Ratku Mladiću da negira odgovornost vojske bosanskih Srba za snajperske napade na sarajevske civile tokom četiri ratne godine. Iznoseći zaključke o više incidenata navedenih u optužnici, jasno je sugerisao da je za napade odgovorna Armija BiH a ne Mladićeva vojska ili da su ranjavanja i pogibije građana Sarajeva posledica unakrsne paljbe zaraćenih strana.

Govoreći o napadu u kojem je 11. jula 1993. godine na obali reke Dobrinje život izgubila Munira Zametica, o čemu je svedočio i juče, Poparić je podsetio na iskaze svedoka po kojima se pre incidenta u tom delu grada čula pucnjava sa položaja obe vojske, što po njemu ukazuje na stradanje usled unakrsne vatre. Budući da je žrtva pogođena dvaput u isto mesto, on smatra da je u pitanju automatska puška a ne snajper i da su smrtonosne rane nastale usled rafalne paljbe od rikošeta o betonsko korito reke. Drugim rečima, logičnije je da rafalna paljba rikošetira u približno isto mesto, nego da istu tačku dvaput pogodi snajper.

Naredni incident o kojem je bilo reči odigrao se 3. septembra 1993. godine kada su u ulici Ivana Krndelja jednim metkom ranjene Nafa Tarić i njena osmogodišnja ćerka Elma. Pogođene su kada su krenule da kupe knjige za Elmu i na tom putu prošle kontejner koji je služio kao zaklon od snajpera. Poparić osporava odgovornost srpske vojske malim matematičkim proračunom – utvrdio je da bi metak ispaljen sa 680 metara, gde su bili najbliži srpski položaji, do cilja putovao 1,2 sekunde, a da je Nafi Tarić i njenoj ćerki trebalo 1,02 sekunde da pređu put od zaklona do mesta gde su pogođene. Razlika je, prema tome, 18 stotih delova sekunde, što po Popariću znači da snajperista nije imao vremena da nišani, nego je morao da "opali unapred". A onda su mu nekoliko pitanja postavile sudije.

Upitan kako je došao do vremena od 1,02 sekunde, Poparić je rekao da je uz pomoć programa "Beograd filma" sa video snimka optužbe na kojem je zabeležena istraga incidenta izračunao trajanje koraka koji je Nafa Tarić na zahtev haškog istražitelja napravila. Ispostavilo se, međutim, da nije koraknula tačno od mesta zaklona do mesta udara, niti se zna da li je možda u vreme incidenta rastojanje prešla u dva a ne u jednom koraku, kojom je brzinom išla i da li ju je dete možda zadržalo. Poparić je, kaže, merio prosečnu brzinu kretanja ljudi, jer na osnovu iskaza Nafe Tarić procenjuje da je sa ćerkom išla "bezbrižno". Na pitanje kako može biti bezbrižna dok prolazi pored kontejnera koji štite od napada snajperista, svedok odgovara da je u iskazu pred sudom rekla da do tada na istom mestu nije bilo napada na civile.

U nastavku ispitivanja, svedok je sugerisao da je za ranjavanje Ramize Kundo u levu nogu u ulici Briješko brdo 2. novembra 1993. i Alme Ćutine u desnu nogu 8. oktobra 1994. godine u tramvaju u ulici Zmaja od Bosne odgovorna Armija BiH, a da je 16-godišnja Sanela Muratović 26. juna 1994. u desno rame pogođena u unakrsnoj paljbi.

Iskaz Mileta Poparića nastavlja se sutra.