HAG/DEN HAAG | 06.05.2001.
Intervju SENSE: Carla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala

ODRŽATI, I POJAČATI, PRITISAK NA BEOGRAD

U ekskluzivnom intervjuu agenciji SENSE Karla del Ponte govori o tome zašto je važno i neminovno da se Slobodanu Miloševiću za ratne zločine sudi u Hagu, a ne u Beogradu, te šta će sve Tribunal učiniti kako bi obezbedio takav ishod

Nakon što je, prošle sedmice, boravila u Parizu dan posle predsednika srpske vlade Zorana Đinđića, glavni tužilac Haškog tribunala Karla/Carla del Ponte će ove sedmice posetiti Vašington dan pre predsednika SRJ, Vojislava Koštunice. Mada slučajna, ovakva preklapanja diplomatskih kalendara ostavljaju utisak da haški tužilac i jugoslovenski zvaničnici nastoje jedni druge da preduhitre, ili neutrališu, u pridobijanju međunarodne podrške svojim stavovima.

Prva, pariska etapa ove "trke" je, moglo bi se reči, završena nerešeno: Francuska će "insistirati" na saradnji Beograda sa Haškim tribunalom, ali neće njome uslovljavati svoju pomoć i podršku Srbiji. Del Ponte, međutim, traži više i očekuje da će to dobiti u Vašingtonu i drugim prestonicama koje se priprema da poseti.

Po povratku iz Pariza a uoči polaska u Vašington, Karla del Ponte je u ekskluzivnom intervjuu za agenciju SENSE ovako objasnila svoja učestala putovanja:

"Ovaj Tribunal ne može da ostvari mandat koji mu je poverio Savet bezbednosti bez pune podrške međunarodne zajednice. Ako mnogo putujem, to znači da mi je potrebno više podrške i više saradnje. Ako sve ide kako treba, bez posebnih problema, mogu da ostanem u Hagu i bavim se svojim, tužilačkim poslovima. A sada je vreme u kojem moram mnogo da putujem. Čak i previše."

SENSE: Šta, konkretno, tražite od vaših sagovornika u Parizu, Vašingtonu i drugim prestonicama?

CDP: "U ovom je trenutku od posebnog značaja saradnja Beograda sa Tribunalom. Imamo neke nagoveštaje da će početi s nama da sarađuju, ali za sada je to vrlo, vrlo slabo. Zbog toga, tražim od međunarodne zajednice da održi, pa čak i da pojača, pritisak na Beograd, kako bi s nama sarađivao. Jer je to zaista veoma, veoma važno za nas."

- Stiče se utisak da je Slobodan Milošević, poslednjih meseci, postao pitanje "biti ili ne biti" za ovaj Tribunal, a posebno za vas. Zašto vam je on toliko važan?

"Milošević je optužen za zločine protiv čovečnosti na Kosovu, optužnica je javna i svi znaju za šta se tereti. Važan je zbog težine zločina koji su izvršeni na Kosovu; važan je zbog odgovornosti koju je imao; važan je jer je bio šef jedne od država bivše Jugoslavije i jer je ovaj Tribunal nadležan da sudi najodgovornijima za ratne zločine izvršene na tom prostoru. On je optužen i mora se pojaviti pred ovim sudom, u Hagu."

- Zašto baš on? Ima tolikih drugih koji su optuženi mnogo pre njega, a i dalje su na slobodi?

"Tačno je da ima mnogo drugih begunaca i na sve njih čekamo da se pojave pred ovim sudom. Ali, Milošević je važan i zato što je u pritvoru, znači nije begunac. Kako sam obaveštena, napokon mu je uručen nalog za hapšenje koji je izdao naš Tribunal. Sledeći korak će biti njegov transfer u Hag."

- Upravo na dan vaše posete Parizu, predsednik srpske vlade je u intervjuu "Mondu"/Le Monde izjavio da će se Miloševiću za ratne zločine suditi u Beogradu, a ne u Hagu, i zatražio je da Srbiji dostavite dokaze protiv njega kojima raspolažete.

"Veoma sam iznenađena tom izjavom, budući da mi je premijer Đinđić, u privatnim razgovorima, govorio drugačije. Moram reči da jednostavno nije moguće da se u Beogradu, pred nacionalnim sudom, Miloševiću sudi za ratne zločine. Jer, mi smo protiv njega podigli optužnicu i mi imamo jasan primat nad nacionalnim sudovima. Takav zahtev nećemo prihvatiti, a do sada nam nije ni postavljen. Sa vlastima u Beogradu razgovaram samo o tome kada će nam Milošević biti predan, budući da niko ne može da dovodi u pitanje njihovu obavezu da ga prebace u Hag."

- Šta će Tribunal učiniti da bi osigurao takav ishod?

"Iskoristićemo sve instrumente koje nam daje naš Statut. No, pre nego što bilo šta preduzmem još jednom ću, u julu, posetiti Beograd. Nakon toga ću podneti izveštaj Savetu bezbednosti o tome da li Beograd ispunjava svoje međunarodno pravne obaveze. Ukoliko ne bude napretka, razmatramo mogućnost javne rasprave na kojoj bi tužilaštvo prezentiralo deo svojih dokaza protiv Slobodana Miloševića i ostalih optuženih za zločine na Kosovu i tražilo da kompletno sudsko veće potvrdi tu optužnicu. Nakon toga, sudsko veće bi moglo da, u skladu sa Statutom, Beogradu uputi formalan zahtev za preuzimanje slučaja Milošević iz nadležnosti domaćeg pravosuđa. Potom bi usledila formalna žalba predsednika Tribunala Savetu bezbednosti. No, nadam se da nećemo doći do toga. Nije u interesu Jugoslavije da stigne do te tačke."

- Tribunal je preživeo ne-saradnju Miloševićeve Srbije. Može li, međutim, preživeti odbijanje saradnje nove, demokratske Srbije?

"Zavisi od toga šta podrazumevate pod preživljavanjem Tribunala. Za sada, imamo gotovo popunjenu pritvorsku jedinicu, u toku su četiri suđenja, a ove i naredne godine će početi još osam novih procesa. Vodimo 36 istraga protiv više od 150 odgovornih iz svih strana koje su učestvovale u konfliktima u bivšoj Jugoslaviji i planiramo da te istrage završimo do kraja 2004. Tek tada će moći da se stekne puna slika o aktivnosti ovog tužilaštva i njegovoj nepristrasnosti. Međutim, bez saradnje Srbije i Jugoslavije, bez hapšenja i predaje begunaca koji se nalaze na njihovoj teritoriji, mi ćemo u jednom trenutku ostati bez optuženih kojima možemo da sudimo. Bila bi to kritična tačka za budućnost ovog Tribunala. No, ne verujem da ćemo stići do toga."

- Da li ste i dalje uvereni da će Slobodan Milošević biti u Hagu pre kraja ove godine?

"Apsolutno. Da, potpuno sam u to uverena. I radim na tome."

Mirko Klarin