HAG/DEN HAAG | 10.01.2007.

OPTUŽBA: DOŽIVOTNI ZATVOR ZA MILANA MARTIĆA

Krivica Milana Martića za zločine u Krajini i granatiranje Zagreba je dokazana van razumne sumnje, smatra tužilac, i zbog težine tih krivičnih dela i drugih otežavajućih okolnosti traži najstrožu kaznu. Optužba navodi da je, između ostalog, u dokazivanju krivice na određeni način učestvovao i sam optuženi - javnim izjavama od 1990. do 1995. godine

U završnoj reči na suđenju bivšem lideru krajinskih Srba Milanu Martiću, optužba je zatražila kaznu doživotnog zatvora za optuženog, pošto smatra da je njegova krivica za zločine širom Krajine i granatiranje Zagreba u maju 1995. godine dokazana van razumne sumnje. U prilog takvom zahtevu, vođa tužilačkog tima Aleks Vajting/Alex Whiting navodi niz otežavajućih okolnosti kao što su težina krivičnih dela, diskriminatorna namera, teške patnje žrtava, vremenski i teritorijalni opseg zločina, spremno i zdušno učestvovanje optuženog i, konačno, izostanak kajanja i nastojanje da se zločini opravdaju ili negiraju.

Tužilac tvrdi da je izveo dovoljno dokaza koji potvrđuju Martićevu ključnu ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio stvaranje velike srpske države, a u koju je, između ostalog, trebalo da uđe i teritorija SAO Krajine očišćena od hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva. Optužba tvrdi da zločini u Krajini nisu počinjeni spontano niti slučajno, već planski i organizovano od strane krajinskog rukovodstva u saradnji sa beogradskim vlastima i JNA.

Po optužbi, glavna figura vlasti u Kninu i čovek koji je, bez obzira da li je obavljao dužnost ministra policije, odbrane ili predsednika države, sve vreme rata kontrolisao vojne snage odgovorne za zločine u Krajini je – Milan Martić. Rukovodstvo, na čijem je on čelu bio, je, kaže tužilac, prvo među krajinskim Srbima izazvalo strah od Hrvata, da bi taj strah ubrzo prerastao u mržnju što je za posledicu imalo počinjenje niza zločina. Da bi potkrepio svoju tvrdnju, tužilac je citirao i reči jednog od svedoka Martićeve odbrane koji je tokom rata zapisao da "nije zločin činiti zlo zlim ljudima".

Osim niza pisanih dokaza i iskaza svedoka, tužiočeve tvrdnje, smatra Vajting, potkrepljuju i mnoge javne izjave koje je optuženi davao tokom devedesetih. Podsetio je na Martićevu izjavu iz avgusta 1990. godine u kojoj kaže da će njegova policija braniti "samo srpski narod i suprotstavljati se hrvatskoj vlasti", njegove česte izjave o saradnji sa vlastima u Beogradu i JNA, te javnim priznanjem da je lično naredio granatiranje Zagreba u maju 1995. godine kada je poginulo sedam, a ranjeno oko 200 civila.

Osim Zagreba, tužilac se u retrospektivi zločina za koje se tereti Martić osvrnuo na ubistva i proterivanja civila iz Kijeva, Saborskog, Poljanka, Dubice, Baćina, Lipovače, Škabrnje, Nadina, Bruške i drugih hrvatskih sela, te mučenja civila u više zatočeničkih objekata u Kninu. Smatra da je svedočenjima očevidaca dokazano da su za zločine na svim tim lokacijama odgovorni pripadnici "Martićeve milicije" ili drugih oružanih snaga koje su tada bile pod kontrolom optuženog.

Na kraju današnjeg zasedanja odbrana je otpočela izlaganje svoje završne reči. Martićev branilac Predrag Milovančević tvrdi da "nijedan navod optužnice nije dokazan", te da je optužnica zasnovana na "fikciji i konstrukcijama". Iako je tužilac u svom završnom podnesku naglasio da se u ovom predmetu nije bavio pitanjima ko je kriv za raspad Jugoslavije i početak rata, odbrana to pitanje smatra važnim i insistira na tvrdnji da je Hrvatska organizovala "oružanu pobunu protiv suverene evropske države Jugoslavije". Odbrana će sutra imati priliku da iznese i argumentaciju u vezi sa konkretnim zločinima koji su navedeni u optužnici.