HAG/DEN HAAG | 15.04.2010.

PROMENIO MIŠLJENJE POŠTO JE "MALO RAZMISLIO"

Hrvatski specijalac Stjepan Žinić u unakrsnom ispitivanju na suđenju hrvatskom generalima Gotovini, Čermaku i Markaču pokušavao da objasni zašto se sve što je ranije rekao o ubistvu srpskih staraca i spaljivanju kuća u selu Grubori... razlikuje od onoga što govori danas

U unakrsnom ispitivanju pripadnika hrvatske specijalne policije Stjepana Žinića, koji na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču svedoči na poziv Pretresnog veća, tužilac Hederali/Hedaraly je nastojao da dodatno rasvetli na koji način je 25. avgusta 1995. godine stradalo petoro staraca u krajinskom selu Grubori i ko je za to odgovoran. Incident se dogodio u vreme kada su na području doline Plavnog pripadnici jedinice "Lučko" sprovodili akciju čišćenja terena u cilju stvaranja bezbednosnih preduslova za prolazak "Vlaka slobode", kojim je 26. avgusta u Knin iz Zagreba doputovao hrvatski državni vrh na čelu sa predsednikom Tuđmanom.

Stjepan Žinić je u izjavi hrvatskom istražnom sudiji iz decembra prošle godine rekao da je tokom akcije čišćenja u jednom momentu iz pravca Grubora čuo pucnjavu i da je, kada je prišao selu, video zapaljene kuće. Odmah nakon toga, iz Grubora je, opisao je tada, izašlo petnaestak specijalaca iz grupe koju je predvodio Frano Drlje. Danas, međutim, nije mogao "sa stoprocentnom sigurnošću" da potvrdi da li se radilo "baš o selu Grubori ili o nekom zaseoku" i tvrdi da nije video zapaljene kuće, već samo dim. Na pitanje da pojasni raskorak između današnjeg iskaza i izjave hrvatskom pravosuđu od pre samo nekoliko meseci, kaže da je "u međuvremenu malo razmislio".

Nakon akcije u dolini Plavnog, hrvatski specijalci su 26. avgusta 1995. godine raspoređeni na područje sela Ramljani sa naređenjem da nastave čišćenje terena. Svedok je, kaže, i tog dana video dim iz kuća koje su, kako tvrdi, mogle biti spaljene neposredno pre dolaska specijalaca. Nakon završetka akcije u Ramljanima, specijalci su se uputili ka Gračacu, ali ih je na putu presreo general Mladen Markač i posle kraće rasprave naložio im da se vrate u Zagreb.

I u pogledu tog događaja Žinićeve ranije izjave se razlikuju od današnjih. On je, naime, u izjavama predstavnicima hrvatskog pravosuđa ali i haškim istražiteljima tvrdio da je Markač bio besan i vikao na jednog od vođa specijalaca, Franu Drlju, zbog toga što su "neke kuće popaljene a ljudi pobijeni". Svedok danas, međutim tvrdi da nije čuo o čemu su Drlja i Markač razgovarali. Odgovarajući na pitanja Markačevog branioca rekao je da je u ranijim izjavama naveo stvari koje je "najverovatnije čuo od drugih specijalaca".

Odgovarajući na pitanja Markačevog branioca, svedok je objasnio i zašto je neposredno nakon incidenta u Gruborima zapovednika Josipa Čelića izvestio da tokom akcije nije bilo sukoba sa zaostalim srpskim borcima, da bi onda nekoliko dana kasnije u pisani izveštaj uneo da je borbi ipak bilo. Kaže da je smatrao da će Čelića o sukobima obavestiti drugi pripadnici grupa. Tvrdi i da kasnije izveštaje nije pisao ni pod čijim pritiskom, a naročito ne komandanta specijalaca Mladena Markača. Odbrana, podsetimo, dokazuje da je Markač izvešten da su starci poginuli u unakrsnoj vatri između specijalaca i zaostalih srpskih boraca.

Suđenje za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" nastavljeno je na zasedanju zatvorenom za javnost iskazom narednog svedoka Pretresnog veća.