HAG/DEN HAAG | 08.11.2007.

"DVOLIČNOST" MAKEDONSKIH VLASTI

Gzim Ostreni, načelnik štaba Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) makedonskih Albanaca, kaže da su se oni “uvek zalagali za dijalog” sa vlastima. S druge strane Makedonija je, tvrdi on, “pred međunarodnom zajednicom pozivala na pregovore a pred svojim građanima na borbu protiv terorista ONA”

Svedočenje Gzima/Gëzim Ostrenija, bivšeg načelnika štaba Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) makedonskih Albanaca, izazvalao je oštro protivljenje zastupnika odbrane Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog. “Zbog zločina koje je počinio prema makedonskom narodu, Ostreni treba da sedi na optuženičkoj a ne na klupi za svedoke”, naveli su branioci uoči njegovog svedočenja.

Ostrenijeva karijera je počela šezdesetih godina u organima unutrašnjih poslova Makedonije gde je 1991. godine penzionisan u činu majora. Ostreni se 1999. godine priključio Oslobodilačkoj vojsci Kosova u kojoj je bio na položaju komandanta Paštrika. Po osnivanju Kosovskog zaštitnog Korpusa, imenovan je za načelnika štaba u toj organizaciji a potom se u istoj funkciji - ali sa činom brigadnog generala - priključio ONA.

Ostreni je tužilaštvu predao nekoliko desetina dokumenata – pravila o unutrašnjoj organizaciji i funkcionisanju ONA kao i saopštenja za javnost te formacije. Kao načelnik štaba ONA, bio je odgovoran za formulisanje Pravila službe ONA i učestvovao je u formiranju Glavnog štaba i potčinjenih jedinica.

U izjavi koju je tužilaštvo uvelo u dokaze a čiji je sažetak pročitan u sudnici, Ostreni govori o “diskriminaciji albanskog stanovništva u Makedoniji pre nego što su počeli sukobi 2001. godine”, o političkim ciljevima ONA, principima delovanja generalštaba i brigada, kao i o oružju i opremi kojom su raspolagali. O tim temama tužiteljica je svedoka ispitivala preko konkretnih dokumenata.

Ostreni je rekao da je ONA nastala usled “nezadovoljstva albanskog naroda koji je bio isključen iz javnog života Makedonije”. Bila je, tvrdi, “disciplinovana vojna organizacija”, sastavljena od dobrovoljaca koji su prošli kroz odgovarajuću obuku, poštovala je pravila ratovanja i sankcionisala ponašanja suprotna Ženevskim konvencijama.

Po Ostreniju, ONA je bila za dijalog sa makedonskim vlastima jer su njeni lideri smatrali da “samo tako može da se sačuva zemlja” kojoj je “pretio građanski rat”. S druge strane, primetio je Ostreni, makedonske vlasti nikada nisu proglasile vanredno stanje ali su iz parlamenta slale poruke u kojima pozivaju svoje snage bezbednosti da “upostave mir... i bore se protiv albanskog naroda”. Vlada je, kaže, imala “jedno lice za međunarodnu zajednicu i bila za pregovore sa ONA a drugo lice za građane Makedonije koje je pozivala na borbu protiv ONA”.

Iskaz generala Ostrenija biće nastavljen sutra.