HAG/DEN HAAG | 19.02.2004.

"EKSPRESNA" PROCENA ŠTETE

Nalaze ekspertskog tima UNESCO koji je procenjivao štetu nanetu granatiranjem dubrovačkog Starog grada, odbrana generala Pavla Strugara je osporavala ukazujući, pored ostalog, i na podatke iz zapisnika prema kojima je za samo 33 minuta izvršeno čak šest uvidjaja na različitim lokacijama u gradu.

Odbrana generala Pavla Strugara nastavila je u unakrsnom ispitivanju istoričara dr Kolina Kajzera/Colin Kaiser, eksperta UNESCO, da osporava validnost izveštaja o šteti počinjenoj u dubrovačkom Starom gradu tokom granatiranja 6. decembra 1991. godine.

Odbrana tvrdi da je većina objekata u Starom gradu pogodjena zato što su se u njihovoj neposrednoj blizini nalazili vojni ciljevi, odnosno minobacačke i artiljerijske pozicije hrvatske vojske. Svedoku, koji je više godina kao predstavnik UNESCO proveo u Sarajevu, postavljeno je pitanje da li je u bivšoj Jugoslaviji "bila retkost" da uz zaštićene objekte budu postavljeni vojni ciljevi. Kajzer se složio da je to "bio značajan problem u urbanim područjima" i dodao da postoji "veliki broj primera kako su takve lokacije korišćene unutar grada".

Kajzer je tokom novembra i decembra 1991. godine rukovodio timom koji je popisivao i procenjivao štetu nastalu tokom tromesečnog granatiranja Dubrovnika. Zadatak ekspertskog tima je, pored ostalog, bio da se utvrdi da li postoji dovoljno dokaza da se procesuiraju ratni zločini i da se identifikuju njihovi počinioci.

Odbrana generala Strugara, medjutim, tvrdi da šteta na objektima nije mogla da bude utvrdjena tako "ekspresno" kako sugerišu vremenske odrednice iz zapisnika od 9. decembra 1991. godine, prema kojima je uvidjaj na šest pogodjenih objekata obavljen u intervalu od 33 minuta. Vremenske odrednice, prema kojima su neki uvidjaji i procene štete izvršeni za samo tri ili šest minuta, po svedoku označavaju samo "okvirnu procenu vremena."

Preliminarni izveštaj o visini nastale štete, svedočio je Kajzer u odgovoru na pitanje branioca, radjen je na osnovu procena na licu mesta, koje su se zasnivale na "pretpostavkama o novčanoj vrednosti počinjene štete". Kajzer je takodje potvrdio da on sam pre dolaska u Dubrovnik, nije imao iskustva u utvrdjivanju štete na objektima.

Prema izveštaju dubrovačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sačinjenom u januaru 1992. u saradnji s UNESCO, tokom granatiranja 1991. i 1992. godine bile su pogodene 563 od ukupno 824 zgrade u Starom gradu, a šest zgrada je potpuno spaljeno. Ukupna šteta je u elaboratu iz 1993. godine procenjena na skoro 10 miliona dolara.

Citirajući Kajzerov izveštaj, advokat Petrović je rekao da su eksperti UNESCO, kada god bi videli više od dva vojnika, to javili Nikoli Obuljenu, civilnom komandantu Kriznog štaba Dubrovnika, koji bi se pobrinuo da vojnici napuste Stari grad. Odbrana je takodje pokazala i fotografiju sa video snimka koji je tužilaštvo dobilo od ranijeg svedoka Ive Grbića, a koja prikazuje civila kako ubacuje granatu u minobacač.

Svedok je objasnio da on, kao član ekspertskog tima, nije imao kontakte sa hrvatskom vojskom, da nije pratio šta su radili vojnici i da tokom svog boravka nije video civile sa oružjem ili minobacačima u Starom gradu.

Tužilaštvo je u dopunskom ispitivanju nastojalo da pobije stavove odbrane, tvrdeći da su sva u optužnici navedena oštećenja na objektima u Starom gradu nastala upravo 6. decembra 1991. godine. Kao ilustraciju, tužioci su priložili fotografiju neeksplodirane granate, zabodene u zidine Starog grada. Kajzer je potvrdio da je fotografija snimljena 6. decembra, što je izazvalo burnu reakciju odbrane koja je prigovorila da se svedok "ne seća tridesetak svojih izveštaja, a seća se fotografije za koju je nejasno kada je nastala".

Svedok je, medjutim, kategorično ostao pri tvrdnji da pamti da je to video upravo 6. decembra 1991., na dan najtežeg granatiranja Starog grada za koje je optužen tadašnji zapovednik "dubrovačke operacije" JNA, general Pavle Strugar.