HAG/DEN HAAG | 04.03.2010.

"MISTERIJA" ZLOČINA U KISTANJU

Drugi svedok Pretresnog veća – bivši bojnik hrvatske vojne policije Ivan Jurić – tvrdio da tokom posete krajinskom selu Kistanju neposredno nakon operacije "Oluja" nije video "ništa izvanredno", pa mu je predsedavajući sudija predočio izveštaje pripadnika UN ali i hrvatske obaveštajne službe u kojima se navodi da je selo u plamenu, a da leševi "zaudaraju" i zamolio ga da pomogne veću da razreši "tu misteriju"

Bojnik HV Ivan Jurić je u avgustu 1995. godine po naređenju načelnika Uprave vojne policije Mate Laušića poslat u Knin sa zadatkom da "koordinira rad" 72. i 73. bojne vojne policije, koje su bile zadužene za sprečavanje i istragu eventualnih zločina hrvatskih vojnika na oslobođenom području. U dosadašnjem toku suđenja za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja", tužilac je nastojao da dokaže da su vojnom policijom, između ostalih, komandovali i dvojica od trojice optuženih – Ante Gotovina i Ivan Čermak – dok su odbrane to negirale, prebacujući odgovornost na generala Laušića. Mada su se često pozivale na Jurićevu ulogu u Krajini, nijedna od strana ga nije pozvala u Hag, pa su to učinile sudije. Tadašnji bojnik je u međuvremenu "dogurao" do čina generala i dalje je na službi u Hrvatskoj vojsci.

Opisujući sistem vojnog izveštavanja u leto 1995. godine, Jurić je rekao da je dnevne izveštaje od podređenih jedinica sa terena sabirao u jedan dokument i slao ga Upravi vojne policije u Zagrebu. Ipak, tvrdi da je komandant 72. bojne vojne policije bio u svakodnevnim kontaktu sa komandantom Zbornog područja Split Antom Gotovinom i da su jedan drugog redovno izveštavali o događajima u Krajini, što pisanim putem, što usmeno na brifinzima.

Odgovarajući na pitanja predsedavajućeg sudije Orija/Orie o vezi generala Čermaka i vojne policije, svedok je rekao da je ovaj mogao izdavati zadatke vojnopolicijskim jedinicama u svojstvu komandanta Zbornog mesta Knin. Ipak, tvrdi da Čermak "nije imao veliku kontrolu" nad vojnom policijom i kaže da su zadaci koje je on izdavao morali biti u skladu sa ranije propisanom ulogom tih jedinica.

Dobar deo današnjeg ispitivanja sudije su posvetile Jurićevim saznanjima o zločinima koji su se dogodili na oslobođenom području u prvoj polovini avgusta 1995. godine. Svedok kaže da je za vreme boravka u Krajini, od 3. do 13. avgusta 1995. godine, dobio izveštaje da pripadnici HV ili "ljudi u odorama" čine kaznena dela, "ali ne velika". Znao je da su na kontrolnim punktovima zaustavljani pojedinci sa robom čije poreklo nisu mogli dokazati, ali tvrdi da nikada nije čuo za ubistva srpskih civila ili pljačke i paljevine njihovih napuštenih kuća.

Pošto je svedok rekao da, osim što nije bio izvešten, nije ni lično video pripadnike vojske da čine zločine, usledilo je ispitivanje o njegovoj poseti krajinskom selu Kistanje 9. avgusta 1995. godine. Jurić tvrdi da u Kistanju "nije zamjetio ništa izvanredno", osim četiri do pet devastiranih objekata, što je pripisao ratnim dejstvima.

Taj njegov navod, primetio je predsedavajući, demantuju pripadnici kanadskog bataljona UN koji su istog dana prošli kroz Kistanje i u izveštaju naveli da su morali zatvarati prozore automobila "zbog vrućine od plamena spaljenih kuća i zaudaranja mrtvih tela". Sudija Ori je predočio i izveštaj radnika hrvatske Sigurnosne-informativne službe (SIS) Ante Gugića od 8. avgusta 1995. u kojem se navodi da "u oslobođenim mestima Bribirske Mostine, Đevrske i Kistanje vlada kaotično stanje uz masovne pljačke i paljevine", te da su pripadnici HV "dezorganizirani i konzumiraju alkohol".

Predsedavajući je primetio da se takvi navodi "ne podudaraju" sa Jurićevim zapažanjima i zamolio ga da pomogne veću da "razreši tu misteriju". Svedok je ostao pri ranijoj tvrdnji da "stvarno ništa od toga nije video" i retorički upitao "zar bi, da jeste, samo stajao ništa ne preduzimajući".

Generala Jurića će sutra unakrsno ispitivati tužilac i zastupnici optuženih.