HAG/DEN HAAG | 24.08.2005.

TORBARE NIKO NIJE MOGAO DA SPREČI

U potrazi za hranom nije bilo bitne razlike između civila i boraca, tvrdi svedok odbrane Nasera Orića

U Srebrenici je 1992. godine vladala glad i civili su, sami ili uz borce, upadali u srpska sela da bi došli do hrane, potvrdila je Kada Hotić, svedok odbrane Nasera Orića.

Tokom 1992. godine Kada Hotić je i sama učestvovala u pohodima za hranom u grupi civila koje su nazivali torbarima. “Devetnaest puta sam išla u hranu”, rekla je svedokinja. Ona je potvrdila da su torbari često pratili akcije jedinica Armije BiH i posebno je opisala pohode na sela Fakovići, Bjelovac i Kravica.

Srebrenica je napadnuta krajem aprila 1992. i opustošena, rekla je svedokinja opisujući kako su srpske snage povlačeći se iz grada opljačkale i popalile većinu kuća. Odbranu od novih napada su, prema njenim rečima, organizovali Akif Ustić i Hakija Meholjić, kojima se priključila većina muškaraca. Među njima je bio i njen sin.

Civili su pratili akcije tih jedinica jer, kako je rekla, “niko nije mogao sprečiti hiljade gladnih ljudi da traže hranu.” Borci i civili se, po njoj, nisu bitno razlikovali jer “nije bilo uniformi a civili su ponekad nosili zaplenjene puške”.

Posle akcije u Fakovićima 9. oktobra 1992. godine hrane je u Srebrenici bilo dovoljno tek za desetak dana pa je u novembru je zavladala opšta glad. “Hleb se pravio od mlevenih klipova kukuruza”, rekla je Kada Hotić, opisujući kako je krenula u potragu za hranom u Bjelovac a zatim u selo Kravica.

Svedokinja nije ni potvrdila ni negirala da su u tim akcijama, kako se navodi u optužnici, srpske kuće nakon pljačkanja spaljivane, ali je opisala kako je Hakija Meholjić “pozivao ljude da ne pale kuće” jer će biti potrebne za useljavanje velikog broja izbeglica koji su bežeći od srpskih napada dolazile na to područje.

Kada Hotić, čije se svedočenje nastavlja sutra, je potpredsednica Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa. U julu 1995. godine nakon pada Srebrenice izgubila je sina, muža i dva brata.