HAG/DEN HAAG | 16.11.1999.
Ekskluzivno za SENSE

TRIBUNAL ĆE TRAJATI DOVOLJNO DUGO DA BI SUDIO SVIM OPTUŽENIM LIDERIMA

Oproštajni intervju Gabriele Kerk Mekdonald pred napuštanje položaja predsednice i sudije Haškog tribunala

Mada je, u poslednjim danima svog mandata, uputila nekoliko oštrih poruka Savetu bezbednosti zbog propusta da energično odgovori na njene prijave protiv SR Jugoslavije, Hrvatske i Republike Srpske zbog odbijanja saradnje sa Tribunalom, poručujući da je "krajnje vreme da se prestane sa takvom popustljivošću", Gabriel Kerk Mekdonald/Gabrielle Kirk McDonald kaže da iz Haga ne odlazi "ljuta na Savet bezbednosti"... već, samo, "ožalošćena."

"Nisam ljuta, jer razumem proces. Savet bezbednosti je političko telo u kojem su zastupljeni predstavnici država. Po meni, kada su na okupu, oni bi trebalo da predstavljaju međunarodnu zajednicu. Brine me, međutim, što mi se čini da interese država koje predstavljaju - ponekad stavljaju iznad interesa međunarodnog mira i sigurnosti. A to me ne ljuti, ali me žalosti" - kaže sudija Mekdonald u oproštajnom intervjuu za agenciju SENSE, neposredno pred napuštanje Haga.

Uprkos tome, sudija Mekdonald priznaje da je tokom njenih šest godina u Hagu došlo do dramatične evolucije u nivou podrške međunarodne zajednice Tribunalu: od prvobitne nebrige i zanemarivanja, preko faze iritiranosti zbog "političkih posledica" nekih optužnica (kao, recimo, one protiv Karadžića i Mladića), do iznenadnog "otkrića", u proleće 1997, da bez izvesnog stepena pravde i hapšenja optuženih za ratne zločine, ne može biti trajnog mira ni u Bosni, ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji. Kaže, tim povodom, Mekdonald:

"Kada je Tribunal stvoren, bilo je mnogo onih koji su smatrali da će njegovo delovanje biti kontraproduktivno za mirovni proces. Drugi pojedinci ili države su se nadali da, mada stvoreni, nikada nećemo biti u stanju da istinski funkcionišemo. A mi smo u tih šest godina prevalili dug put i smatram gotovo čudom što smo u tako kratkom periodu došli do pozicije na kojoj smo danas. Iznutra, funkcionišemo veoma dobro. Spolja, suočavamo se sa gotovo istim problemima s kojima smo se suočavali na početku. A to je odbijanje SRJ, pre svega Srbije, zatim Republike Srpske i Hrvatske, da izvršavaju naloge Tribunala. Ali, mi nad tim nemamo kontrolu. To je u rukama Saveta bezbednosti i zato sam u svom poslednjem obraćanju Generalnoj skupštini UN ukazala na njegov propust da energično odgovori na naše zahteve. Savet bezbednosti zna kakvim bi merama mogao da te države prinudi na poštovanje međunarodnog prava, ali je propustio da te mere primeni."

Podsećamo sudiju Mekdonald kako je novi glavni tužilac Haškog tribunala Karla/Carla Del Ponte pozvala nedavno Savet bezbednosti da nađe "kreativne načine" koji bi omogućili hapšenje onih optuženih koji su "izvan domašaja SFOR ili KFOR." Budući da je sudija Mekdonald svojevremeno predsedavala Većem koje je donelo vrlo značajnu odluku o legalnosti međunarodnog hapšenja u slučaju Slavka Dokmanovića, pitamo je koliko "kreativna", na tom planu, može da bude međunarodna zajednica, a da ne prekrši međunarodne zakone. Mekdonald, međutim, kaže da - kao sudija - o tome ne može da govori načelno, već samo od slučaja do slučaja:

"Ono što se dogodilo sa Dokmanovićem bilo je da je napustio SRJ zbog sastanka, ali taj sastanak nije bio ono što je on očekivao. Bio je optužen, optužnica je bila pod pečatom, i uhapšen je. To je jedan primer kreativnosti koji je sud podržao. Ono što je važno, jeste da je u tom slučaju postojala volja predstavnika UN u Istočnoj Slavoniji da se to učini. Ako postoji volja, uvek će se naći način kako da se to sprovede ."

Odbrana Stevana Todorovića, tvrdeći kako je njen klijent "kidnapovan" na teritoriji SRJ , tajno prebačen u Bosnu i predat pripadnicima SFOR, zastupa tezu da Tribunal mora da "primenjuje više standarde" od onih koje primenjuju nacionalni sudovi i policije. Sudija Mekdonald ističe kako Pravila postupka Tribunala "ovaploćuju najviše međunarodne standarde", ali dodaje:

"Međutim, mi moramo takođe imati u vidu i praktičnu stranu situacije. Jer, ako Srbija odbija da preda optužene i to ne krije, onda to moramo da imamo u vidu pri razmatranju pod kojim su uslovima određeni optuženi dovedeni pred Tribunal."

Pozivajući se, opet, da kao sudija može o tim stvarima da govori samo od slučaja do slučaja, Mekdonald odbija da se načelno izjasni o inicijativi američke administracije koja je ponudila nagradu do visine od 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja nekih od najistaknutijih begunaca od međunarodne pravde, kao sto su, recimo, Karadžić, Mladić ili Milošević. Priznaje, međutim, da se takva praksa primenjuje u mnogim zemljama i kaže:

"U Americi smo imali slučaj Mekejna/McCain, koji je kidnapovan u Meksiku i prebačen u Kaliforniju. Vrhovni sud je presudio da sudovi neće gledati u to kako je neki optuženi doveden pred sud, odnosno da to nema nikakvog uticaja na njihovu nadležnost. Ne znam, u ovom trenutku, da li bi naš Tribunal zauzeo isti stav. Mislim da to zavisi od situacije. Jer, ako imamo situaciju da su Srbija i Republika Srpska postale utočišta za optužene, moramo sagledati šta se u takvoj situaciji može učiniti kako bi se oni priveli pravdi. Ne mogu, na žalost, da unapred stavim svoj pečat saglasnosti na bilo koji od metoda dovođenja ljudi pred Tribunal, sem da ih razmatram od slučaja do slučaja."

Uoči napuštanja Haga, pitamo sudiju Mekdonald kako vidi budućnost Tribunala?

"Budućnost Tribunala, kako je ja vidim, jeste da se koncentriše na optužene na najvišim pozicijama vlasti i odgovornosti. Imamo samo tri Veća i tri sudnice, a suđenja traju duže nego ona za obične zločine. Zato treba da se koncentrišemo na one na najvišim pozicijama, jer ćemo tako najbrže doprineti miru i pomirenju."

Mekdonald je uverena da će Tribunal "trajati dovoljno dugo" da bi sudio svim optuženim liderima, uključujući i šefove država. No, čak i ako se Tribunal ugasi pre toga, njihovi će slučajevi ostati, bilo stalnom Međunarodnom krivičnom sudu, bilo sudovima svih država sveta. Jer, zaključuje Mekdonald:

"Optužnice ostaju. Ratni zločini ne zastarevaju, a nadležnost za progon njihovih izvršilaca je univerzalna. Vidimo da se i sada, posle više od 50 godina, sudi krivcima za zločine iz Drugog svetskog rata. Sve države članice UN imaju istovremenu nadležnost da sude po optužnicama koje je podigao Tribunal. Za teške povrede Ženevskih konvencija i genocid, postoji obaveza svih država koje su potpisale te konvencije da progone i sude krivcima za njihovo kršenje. Ne znam da li će Tribunal uspeti da sudi svima koje je do sada optužio, ali budući da optužnice postoje i da ratni zločini ne zastarevaju, oni će ostati večni begunci od međunarodne pravde i parije u sopstvenim zajednicama."

Mirko Klarin

Antrfile

(antrfile 1)

HAG JE JEDINI IZLAZ ZA MILOŠEVIĆA

"Po mom sudu, za Miloševića nema drugog izlaza osim da dođe u Hag. Tribunal je protiv njega podigao optužnicu. Mi imamo primat nad svim nacionalnim sudovima. Sve države su obavezne da izvršavaju naloge Tribunala, budući da je on osnovan na temelju Glave VII Povelje UN i tu se stvar završava. On mora da dođe u Hag, u Tribunal. Ne mogu da zamislim ni jedan, legalno prihvatljiv, način da to izbegne."

(antrfile 2)

O PUNOGLAVCIMA I AJKULAMA

Karijeru sudije Haškog tribunala Mekdonald je započela, i završila slučajem Duška Tadića, kome je prošle sedmice povećala kaznu zatvora sa 20 na 25 godina. Komentarišući takvu presudu, branilac Džon/John Livingston je Tadića nazvao "punoglavcem u bazenu ajkula" i upitao se kakve tek kazne mogu da očekuju "ajkule", ako se nađu u mreži Tribunala. Tražimo od sudije da komentariše takav komentar branioca.

"Mi izričemo presude osobama koje su pred nama. Ja, kao sudija, neću rezervisati neku presudu, tj. kaznu, za nekog ko nije ovde, kome još nije suđeno i koji se - dok ne bude osuđen - smatra nevinim. Sve zavisi od okolnosti. Punoglavac u bazenu ajkula? Ne znam. Razgovarajte sa ljudima koji su stradali u njegovim rukama i pitajte njih da li je punoglavac. Ne verujem da bi to rekli. Tokom suđenja čula sam 120 svedoka od kojih su mnogi govorili o nečuveno nasilničkom ponašanju g. Tadića. Sudije su mu jednoglasno odmerile takvu kaznu."