HAG/DEN HAAG | 13.12.2005.

TUŽILAC: NEMA OPRAVDANJA ZA MARTIĆEVE ZLOČINE

Uvodna reč tužioca na početku suđenja Milanu Martiću. Optuženi odgovorio izjavom bez polaganja zakletve u kojoj je optužio tužioca da je "zamenio uloge zločinaca i žrtve" i najavio da će "dokazati nevinost svog naroda."

Sukob u Hrvatskoj "nije bio jednostran", određeni događaji na hrvatskoj strani su "nesumnjivo doprineli podizanju napetosti i etničkom sukobu", nove vlasti u Hrvatskoj su bile "neosetljive" za uznemirenost srpskog stanovništva izazvanu "izvlačenjem simbola iz prošlosti ... "ali u pravnom i činjeničnom smislu ništa od onoga što je učinila hrvatska strana ne može opravdati krivična dela opisana u ovoj optužnici" - rekao je danas tužilac Aleks Vajting/Alex Whiting u uvodnoj reči na suđenju Milanu Martiću, bivšem ministru unutrašnjih poslova i predsedniku bivše Republike Srpska Krajina.

Krivična dela koja se "ne mogu opravdati" se u 19 tačaka optužnice kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Martić se tereti da je od avgusta 1991. do avgusta 1995. godine bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata i da je - "delujući kao pojedinac ili u sprezi sa drugima" – planirao, naredio i podsticao progone, istrebljenje, ubistva, zatvaranja, mučenja, deportacije, bezobzirna razaranja i pljačku javne i privatne imovine na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i za granatiranje Zagreba u maju 1995. godine. Cilj poduhvata je, prema optužbi, bio da se "nasilno i trajno" ukloni nesrpsko stanovništvo sa dela hrvatske teritorije koje su Martić i ostali učesnici udruženog zločinačkog poduhvata smatrali srpskom, a navedeni zločini su, po njemu, bili "logična i predvidljiva posledica" ostvarivanja tog cilja.

U 90-minutnoj uvodnoj reči, tužilac Vajting je izložio pregled dokaza koje će izvoditi optužba. Ukratko je opisao policijsku i političku karijeru optuženog, njegovo angažovanje u "promociji etničkog razdvajanja i raspirivanju straha od genocida", veze koje je održavao sa Jovicom Stanišićem i Frenkijem Simatovićem i pomoć koju je dobijao od MUP-a Srbije i JNA, kao i njegovu bezrezervnu lojalnost prema Slobodanu Miloševiću koja je, po tužiocu, "bila jača od njegovih političkih veza u Krajini."

Tužilac je, ukratko, opisao neke od zločina počinjenih nad hrvatskim civilima u selima Dubica, Baćin, Cerovljani, Saborsko, Poljanak, Škabrnja i Nadin, u kojima je ubijeno više stotina ljudi, uglavnom staraca i žena. Malo opširnije, tužilac je govorio o raketnom napadu na Zagreb 2. i 3. maja 1995. godine, tvrdeći da se radilo o napadu "iz čiste odmazde" i sa ciljem da se "terorišu civili" i ukazujući da se Martić u javnim izjavama 1995. i 1996. godine hvalio da je lično naredio taj napad.

Martićev branilac Predrag Milovančević se opredelio da svoju uvodnu reč održi na početku dokaznog postupka odbrane, a umesto njega veću se danas obratio optuženi, izjavom bez polaganja zakletve. Pre nego što je Martić počeo da govori, predsedavajući sudija Moloto mu je rekao da ima pravo da se brani ćutanjem, upozoravajući ga da bi ono što kaže moglo da predstavlja dokazni materijal.

U pedesetominutnom izlaganju, Milan Martić je negirao sve navode optužnice kao "netačne i proizvoljne" i optužio tužioca da je "zamenio uloge zločinaca i žrtve." Najavljujući strategiju svoje odbrane kojom će, kako je rekao, "dokazati nevinost svog naroda", Martić je izjavio da su najteži zločin protiv međunarodnog prava – zločin protiv mira – počinila "separatistička rukovodstva Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, kao i međunarodni faktori koji su to podržavali." A tužilaštvo je, prema Martiću, "aboliralo" prave krivce i njihov zločin pretvorilo u "agresivni pohod srpskog naroda u Hrvatskoj, sa ciljem stvaranja monstruozne srpske države vršenjem monstruoznih zločina."

Nakon uvodne reči tužioca i izjave optuženog, suđenje je prekinuto do 16. januara 2006. godine, kada će optužba izvesti svog prvog svedoka, koji je danas predstavljen kao M001. Tužilac je za tog svedoka rekao da je bio "ključna politička figura na području na kojem su počinjeni zločini" i da je bio "predsednik te srpske regije u Krajini."