BEOGRAD | 18.11.2002.
Ekskluzivno za SENSE: Branko Krga, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije

VOJSKA JUGOSLAVIJE ČISTA OKO IRAKA I HAGA

VJ nije, ni po kom osnovu, umešana u kršenje sankcija Saveta bezbednosti prema Iraku i Liberiji - Saradnja sa Tribunalom u Hagu predstavlja političko pitanje, a VJ se ne bavi politikom – Optimizam oko skorog priključenja Partnerstvu za mir

Govoreći o tekućim i budućim međunarodnim aktivnostima Vojske Jugoslavije, zastupnik načelnika Generalštaba general-potpukovnik Branko Krga naglasio je, za početak - u intervjuu za SENSE - da VJ nije u obavezi da "posebno definiše" tu oblast svojih aktivnosti, pošto su njeni stavovi oko tih pitanja u skladu sa spoljnopolitičkim opredeljenjima SR Jugoslavije. To je slučaj, kako je naglasio general Krga, i sa pitanjem oko priključenja SRJ grupaciji NATO Partnerstvo za mir (PZM), što je tema koja se nalazi u fokusu domaće i međunarodne javnosti.

"U tom smislu, mi smo u poslednje vreme intenzivirali kontakte sa predstavnicima armija u susedstvu SRJ, sa članicama programa Partnerstvo za mir i članicama NATO, a nastavljaju se i raniji kontakti sa predstavnicima Ruske federacije, Kine i mnogih drugih zemalja. U tim kontaktima najčešće se razmenjuju iskustva oko reformi oružanih snaga, kao i u vezi sa priključenjem programu Partnerstvo za mir. Uopšte uzev, saradnja VJ sa stranim armijama je u usponu i mi od te saradnje očekujemo konkretne rezultate", rekao nam je general Krga, ističući da su očekivanja VJ od saradnje sa grupacijom PZM "veoma značajna" - uz optimizam da bi se ta očekivanja, "u najvećem delu" vrlo brzo mogla i da ostvare.

Tim povodom - kao i, uopšte, više puta tokom ovog razgovora posvećenog međunarodnim angažovanjima VJ - Branko Krga je naglašavao da se VJ ne bavi "političkim pitanjima", već da svoje kontakte sa inostranim partnerima vodi u skladu sa linijom koju postavlja savezna vlada u Beogradu. S tim u vezi, zastupnik načelnika Generalštaba VJ izneo je očekivanje da će željeno pristupanje Partnerstvu za mir biti od obostrane i višestruke koristi.

"Od 1994. godine, kad je pokrenut, program PZM postao je realnost i na našim prostorima. Članice tog programa su, praktično, sve zemlje od kineske granice, pa do Islanda. Sve, osim SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine. Mi smo veoma pratili i analizirali iskustva tih zemalja, kao i mere koje su se preduzimale i u priključenju PZM vidimo dosta pozitivnih efekata", rekao je general Krga. "Reč je o jačanju međusobnog poverenja, regionalne stabilnosti i i unapređenju odnosa sa susednim i ostalim zemljama; o bržem uključivanju SRJ u ostale integracione procese, povećanju mogućnosti za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti. Zatim, u tome vidimo i mogućnost doslednije implementacije Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, pre svega kad je reč o povratku nealbanskoig stanovništva i definisanog broja pripadnika VJ i policije na Kosovu i Metohiji, kao i, u užem smislu, potpune relaksacije vazdušne zone bezbednosti i preuzimanje potpune kontrole nad vazdušnim prostorom SRJ. Najzad, to bi omogućilo saradnju u koncipiranju savremene organizacije vojske (obuka, školovanje, modernizacija naoružanja i vojne opreme), kao i dugoročnu stabilnost u zemlji i regionu, što bi stvorilo uslove za celovite reforme i poboljšanje ukupnog materijalnog položaja VJ, kao i za saradnju u otklanjanju posledica rata iz 1999 - dekontaminacija, uništavanje neeksplodiranih bombi, projektila, kasetnih bombi, itd.

- Međunarodna zajednica, a posebno države iz okruženja, takođe iskazuju interes za pristupanje SRJ Partnerstvu za mir. Taj proces je započeo, šta je dosad postignuto - gde se, po Vašem mišljenju, najviše postiglo?

- Mi smo u vojsci razmatrali neke opcije i, uopšte, probleme vezane za taj program znatno ranije, pre nekoliko godina. Iz poznatih razloga to je odloženo, a unazad dve godine intenzivirala se ta naša aktivnost, koja se, pre svega, ogledala u nastojanju da sagledamo iskustva drugih zemalja. Organizovano je više raznih savetovanja i stručnih konsultacija oko programa PZM. Zatim, kroz bilateralne kontakte sagledavamo sve što je od značaja za naše pristupanje PZM, u toku su brojne organizacione promene u VJ - koje su preduzimaju u skladu se očekivanjem da ćemo se u određenom periodu naći u sastavu tog programa. U Generalštabu smo formirali jednu organizacionu celinu koja se prevashodno bavi tim pitanjima, u smislu pripreme dokumenata i izučavanja iskustava drugih zemalja. Posebno bih želeo da naglasim da smo intenzivirali među našim kadrovima učenje engleskog jezika – u zemlji, uz pomoć nekih država iz sastava alijanse, a imamo i znantan broj naših ljudi na školovanju u inostranstvu. Dakle, u VJ se, u skladu sa odlukama nadležnih organa, preduzimaju sve potrebne mere kako bi došlo do pristupanja PZM.

- Na tom putu ima i određenih teškoća, nasleđa iz bliže i dalje prošlosti. Možete li da kažete nešto detaljnije o problemima s kojima se VJ suočava u pripremama za pristupanje PZM?

- Mi smo, u VJ, definisali u tom procesu dve grupe teškoća. Prva se odnosi na činjenicu da je dobar deo naše vojske i rukovodećeg kadra angažovan u praćenju situacije i reagovanju na sve moguće opasnosti koje bi mogle da proisteknu iz tekućih kretanja na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije - a, u određenom smislu, i u širem okruženju. Tu, kao što znate, još ima nerešenih kriznih žarišta, koja mogu da se nepovoljno odraze na SRJ. A tu su i brojne nove mere, u smislu protivterorističkog dejstva, sprečavanja kriminala, itd. VJ je, u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja, u značajnoj meri angažovana i na tim zadacima. Drugi problem u odnosu na PZM, odnosi se na materijalne teškoće u kojima se VJ nalazi već u jednom dužem periodu. Poznato je iz kojih razloga se došlo do toga. To je za nas jedan limitirajući faktor za brže reforme i modernizaciju, koje neminovno podrazumeva uključivanje u tako ozbiljan program kao što je PZM.

- Problemi u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine čine da se veoma usporava proces uključivanja državne zajednice Srbije i Crne Gore u međunarodne institucije i integracije. Istovremeno, čuju se ozbiljne optužbe od strane predstavnika Haškog suda da VJ učestvuje u prikrivanju nekih optuženika za ratne zločine. Kakav je stav VJ prema Haškom tribunalu?

- Saradnja sa Haškim sudom je, pre svega, političko pitanje. A, javnosti je poznato da se VJ ne bavi politikom... Što se tiče pomenutih optužbi na račun VJ - a i nekih drugih, koje se povremeno pojavljuju u medijima - mogu sasvim odgovorno da kažem da su one potpuno neopravdane.

- U poslednje vreme pojavio se i problem vojno-tehničke saradnje SRJ sa zemljama koje su pod embargom Saveta bezbednosti - konkretno Irak i Liberija. Koliko je učešće VJ u tim nedozvoljenim poslovima?

- Prema našim zakonima, VJ nije ovlašćena za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom i nije ni po kom osnovu umešana u takve poslove sa Irakom ili sa Liberijom. To sasvim sigurno i pouzdano mogu da vam kažem. Mi razumemo i potpuno podržavamo sve napore da se dosledno poštuje rezolucija Saveta bezbednosti koja se odnosi na sankcije prema tim zemljama.

Slobodan Pavlović

Antrfile

Antrfile - 1
DVE POSETE BRISELU

General Krga je, septembra ove godine, bio prvi čelnik u istoiji jugoslovenskih oružanih snaga koji je pozvan u zvaničnu posetu štabu Severnoatlantske odbrambene zajednice u Briselu/Brussels. Sticajem okolnosti, zastupnik načelnika Generalštaba VJ se, nepunih mesec dana posle te posete, ponovo obreo u Briselu - ovog puta kao gost oružanih snaga Belgije.

Prema Krginim rečima, obe posete Briselu bile su "radnog karaktera", a - u drugom slučaju - i u funkciji upoznavanja sa najnovijim organizacionim promenama u oružanim snagama Belgije i unapređenja bilateralne vojne saradnje. "Pored toga, najviše predstavnike NATO upoznali smo i sa našim viđenjem programa PZM", rekao nam je general Krga povodom tih poseta Briselu, od kojih je prva, na poziv NATO, obavljena sa saveznim ministrom za inostrane poslove Goranom Svilanovićem.

Antrfile - 2
POVRATAK MEĐU "PLAVE ŠLEMOVE"

Vojska Jugoslavije, posle višegodišnjeg prekida, počinje postepeno da se uključuje i u međunarodne mirovne misije UN. Nedavno je nekolicina predstavnika VJ angažovana u misiji očuvanja mira u Istočnom Timoru, a iz sedišta UN u Njujorku/New York stižu nagoveštaji da se pripremaju nove inicijative te vrste.

Na tu temu, zastupnik načelnika Generalštaba VJ rekao nam je sledeće: "To je jedan novi vid angažovanja VJ, koja ima dugu i bogatu tradiciju u međunarodnim mirovnim misijama. Bili smo na Bliskom istoku, u Africi, na iransko-iračkoj granici, itd. Odluku o upućivanju pripadnika VJ u međunarodne mirovne misije donose nadležni državni organi. Pored grupe u Istočnom Timoru, u završnoj fazi je priprema jedne naše sanitetske ekipe koja odlazi u Kongo. U VJ intenzivno se izučavaju iskustva drugih armija u mirovnim operacijama, jer očekujemo da će se priključenjem Partnerstvu za mir povećati i naše učešće u tim misijama. Perspektivno, VJ bi u tim operacijama mogla da ponudi sanitetsku ekipu, jedinicu vojne policije, inžinjerijsku jedinicu, kao i helikoptersku jedinicu za transport i snabdevanje".

Prema rečima generala Krge, u međunarodne mirovne misije upućuju se isključivo pripadnici profesionalnog sastava VJ - i to oni koji se dobrovoljno jave za tu dužnost.