29.06.2017.

ZAŠTO JE BEOGRAD, UPRKOS NESLAGANJIMA, PODRŽAVAO KRAJINSKE SRBE?

Odbrana bivših šefova Državne bezbednosti Srbije nastoji da dokaže da je Beograd podržavao Republiku Srpsku Krajinu iz drugih razloga, a ne radi ostvarenja ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio Milošević, a u kojem su učestvovali i optuženi Stanišić i Simatović

I drugog dana unakrsnog ispitivanja australijskog generala Džona Vilsona/John Wilson, branilac Jovice Stanišića je ukazivao da je Slobodan Milošević - mada se često nije slagao sa rukovodstvom u Kninu - bio prinuđen da podržava Republiku Srpsku Krajinu (RSK) kako bi sprečio kolaps njene vojske i humanitarnu katastrofu koja bi usledila. Prema braniocu, drugi Miloševićev motiv je bio unutrašnje-političke prirode: da bi sprečio da ga na decembarskim izborima 1993. ugrozi lider radikala Vojislav Šešelj, koji je pružao bezrezervnu podršku krajinskom rukovodstvu i uživao njegovu podršku. Odbrana, tako, nastoji da ospori tužiočevu tezu da je ta podrška pružana u okviru udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio Milošević, a u kojem su učestvovali i optuženi šefovi Državne bezbednosti Srbije, Stanišić i Simatović.

Suočen sa dokumentom u kojem se navodi da vlasti RSK osporavaju "autoritet Beograda da govori u njihovo ime", general Vilson - koji je u to vreme bio vojni savetnik kopredsedavajućeg Ženevske mirovne konferencije - je rekao da u odnosima Beograda i Knina "nije bilo neke doslednosti, već su se oni menjali tokom vremena, u zavisnosti od događaja, tako da su se smenjivali periodi zategnutih odnosa i tesne saradnje."

Ispitivanjem o tome ko je prihvatao a ko odbijao različite mirovne planove za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, advokat Vladimir Petrović - branilac Franka Simatovića - je takođe ukazivao da odnosi Beograda sa rukovodstvima u Kninu i na Palama nisu uvek bili harmonični, što je 1993. dovelo do obustavljanje svake pomoći osim humanitarne, a 1994. do sankcija SR Jugoslavije prema Republici Srpskoj.

Budući da general Vilson u izjavi na više mesta govori o etničkom čišćenju i pominje da je već u proleće 1992.bilo oko pola miliona raseljenih osoba, Simatovićev branilac ga je pitao za "razloge raseljenje", odnosno koliko ih je "pobeglo od rata, mobilizacije, iz ekonomskih razloga... a koliko ih je nasilno proterano iz svojih domova?" Pošto je svedok odgovorio da nije pravio takvu kategorizaciju, branilac je citirao deo izjave u kojem se navodi da su "primarni izvor" informacija o raseljenim osobama bili "lokalni i međunarodni mediji" i pitao da li je "moguće ozbiljno zaključivati o ozbiljnim stvarima na osnovu medija?" General Vilson se složio da to nije moguće i da je u izjavi "možda bio neprecizan", te je dodao da su u komandi UNPROFOR u Zagrebu uvek tražili dodatne izvore za potvrdu određenih informacija, te da su o etničkom čišćenju obaveštavani u izveštajima Evropske posmatračke misije, UNHCR-a i brojnih humanitarnih organizacija koje su u to vreme bile aktivne na tim područjima.

Ispitivanje generala biće nastavljeno u utorak sledeće sedmice. Današnjoj raspravi, inače, nije prisustvovao optuženi Jovica Stanišić, koji je dao saglasnost da se suđenje nastavi bez njega i zbog premorenosti ostao u Pritvorskoj jedinici UN.