HAG/DEN HAAG | 19.01.2010.

ZAVRŠEN DOKAZNI POSTUPAK MLADENA MARKAČA

Poslednji svedok Markačeve odbrane Tomislav Penić rekao da je Republika Hrvatska donošenjem zakona o amnestiji pokazala dobru volju opraštajući krajinskim Srbima učešće u oružanoj pobuni i "svaku zaluđenost, vikanje na barikadi, svaku skrivenu pušku". Franjo Tuđman o svojim zatvorskim danima...

Ukazujući na dobronameran odnos hrvatskih vlasti prema krajinskim Srbima koji su učestvovali u okupaciji dela Hrvatske, odbrana policijskog generala Mladena Markača je kao poslednjeg svedoka u svom dokaznom postupku pozvala bivšeg vladinog službenika Tomislava Penića. On je kao zamenik hrvatskog ministra pravosuđa učestvovao u izradi i sprovođenju Zakona o opštoj amnestiji koji se odnosio na određena krivična dela počinjena u toku ili u vezi sa oružanim sukobom, među kojima je i učestvovanje u oružanoj pobuni protiv Republike Hrvatske, za šta su se teretili mnogi krajinski Srbi.

Prvi zakon o amnestiji donesen je već u septembru 1992. godine a kasnije je rok važenja tog akta produžen do proleća 1996. godine, što znači da su njime bili obuhvaćeni svi Srbi koji su bili pod oružjem do okončanja operacije "Oluja". Penić je pojasnio da amnestija nije važila za počinioce ratnih zločina ili krivičnih dela klasičnog kriminala koja nisu bila u vezi sa oružanim sukobom. Namera zakonodavca je, tvrdi, bila da se Srbima u Hrvatskoj oprosti to što su bili zavedeni i izmanipulisani. On i drugi predstavnici vlasti su, naglasio je, u javnim nastupima stalno ponavljali da će Srbima biti oproštena i zaboravljena "svaka zaluđenost, vikanje na barikadi i svaka skrivena puška".

Svedok kaže da je u vreme "kada je Hrvatska gorela" pitanje oprosta bilo vrlo osetljivo, ali da su vlasti ipak izglasale zakon o amnestiji. Posebno je naglasio ulogu predsednika Tuđmana u tom procesu koji mu je, kaže, na jednom sastanku rekao sledeće: "Moramo praštati, pa i ja sam bio u zatvoru i ne znam baš koliko me je zatvor popravio".

Osim što je učestvovao u izradi zakona, Penić je radio i na njegovoj primeni. Tako je neposredno po završetku operacije "Oluja" u dva navrata odlazio u bazu UN u Kninu, gde se sklonilo oko hiljadu Srba od kojih je 70 bilo osumnjičeno za ratni zločin. Njegov zadatak je bio da osumnjičenima preda dokaze koji su protiv njih prikupljeni, ali ih je nekoliko odbilo da primi te papire. Tvrdi da ga je u Kninu sačekao general Čermak i da mu je pružio svu neophodnu pomoć, ali da nije učestvovao u razgovorima sa pripadnicima UN i osumnjičenim Srbima. Svedok naglašava da su svi koji nisu bili pod istragom mogli neometano da napuste bazu i vrate se svojim kućama.

Posle vrlo kratkog unakrsnog ispitivanja, okončan je iskaz Tomislava Penića, čime je ujedno završen i dokazni postupak odbrane trećeoptuženog generala Mladena Markača. On se zajedno sa Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom tereti za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine.

Za sutra je u predmetu trojice hrvatskih generala zakazana administrativna rasprava.