HAG/DEN HAAG | 01.09.2010.

ZAVRŠENO SUĐENJE HRVATSKIM GENERALIMA

Trodnevnim završnim rečima zaključeno suđenje hrvatskim generalima optuženim za zločine počinjene u toku i nakon operacije "Oluja". Tužilac traži da se Ante Gotovina osudi na 27, Ivan Čermak na 17 a Mladen Markač na 23 godine zatvora, dok odbrane zahtevaju njihovo oslobađanje. Presuda u "dogledno vreme", verovatno pre kraja godine

Razmenom odgovora kojima su tužilaštvo i odbrane nastojale da pobiju neke od argumenata iz završnih reči iznetih u prethodna dva dana, danas je okončano suđenje hrvatskim generalima optuženim za zločine nad srpskim civilima, počinjene u toku i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. Presuda će, kako je najavio predsedavajući sudija Ori/Orie, biti doneta "u dogledno vreme".

U replici na jučerašnje završne reči branilaca, tužilac Tiger/Tieger se osvrnuo na tvrdnju odbrane generala Gotovine da nesrazmerno granatiranje Knina nije dokazano, jer nisu dostavljene fotografije i video snimci razrušenog grada. Stav optužbe, podsetio je Tiger, nikada nije bio da je Knin bio "pretvoren u šut" poput Vukovara ili Staljingrada, već da je granatiran sa ciljem da se stanovništvo zastraši i natera na odlazak.

Tužilac tvrdi da je na Knin tokom "Oluje" palo oko hiljadu granata i da je tek mali broj njih pogodio vojne objekte u gradu. Činjenicu da velikih razaranja nije bilo objašnjava time da artiljerijski udari nisu bili koncentrisani na određene tačke, već raspršeni po celom gradu kako bi se izazvala panika. Odgovarajući na tvrdnju odbrane da su argumenti optužbe suviše zamršeni, tužilac Tiger je rekao da je sled događaja u "Oluji" vrlo jednostavan: Prvo je na Brijunskom sastanku 31. jula 1995. godine dogovoreno da se artiljerija upotrebi za izazivanje panike i proterivanje civila iz Krajine, usledilo je naređenje komandanta operacije, generala Gotovine, od 2. avgusta da se granatiraju čitavi gradovi, a ne samo vojne mete, a dva dana kasnije je otpočeo napad za koji su očevici, svedočeći pred Pretresnim većem, rekli da je bio usmeren protiv civila.

Tužilac je odgovorio i na jučerašnje navode odbrane da bivši komandant specijalne policije Mladen Markač nije mogao da zna šta se tačno dešavalo Gruborima 25. avgusta 1995. godine, niti ko je tačno učestvovao u ubistvu petoro srpskih staraca i spaljivanju tog krajinskog sela. Stav optužbe je da je Markač, kada je čuo za ubistva i spaljivanja u Gruborima, samo trebalo da telefonom pozove svoje podređene i utvrdi koja je jedinica bila raspoređena na tom pravcu i da je potom povuče iz operacije čišćenja terena. Umesto toga, jedinica "Lučko" je posle Grubora raspoređena u selo Ramljane koje je sutradan spaljeno.

Optužba je danas osporavala i navode odbrane Ivana Čermaka po kojima on - kao zapovednik Zbornog mesta Knin - nije bio nadređen vojnoj policiji. Tužilac je ukazao na izjavu zapovednika kninske satnije Vojne policije Boška Đolića haškim istražiteljima u kojoj je rekao da je u svakodnevnim zadacima bio podređen Čermaku. Tužilac je danas tvrdio i da je Čermak, suprotno jučerašnjim navodima odbrane, bio veoma blizak predsedniku Tuđmanu, o čemu svedoče njihovi česti sastanci nakon operacije "Oluja".

U "odgovoru na odgovor tužioca", Gotovinina odbrana je još jednom odbacila tvrdnje o nesrazmernom granatiranju Knina, navodeći da se čak i u obaveštajnim izveštajima vojske krajinskih Srba navodi da su u Kninu gađani vojni ciljevi kao što su Severna kasarna, komanda srpske vojske i fabrika Tvik. Tužilac je kao jedan od elemenata koji ukazuju na postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem etničkog čišćenja Krajine pomenuo i sprečavanje povratka proteranih Srba, na šta je danas odgovorio Gotovinin branilac Akavan/Akhavan. On je rekao da je Hrvatska imala pravo da privremeno spreči povratak Srba, budući da se radilo o "neprijateljski nastrojenim građanima" koji nisu bili državljani Hrvatske nego bivše SFRJ.

Branilac Kej/Kay je potom odbacio tužiočev navod o bliskosti Ivana Čermaka sa Tuđmanom, kao i tvrdnju da je Čermakova uloga u Kninu definisana još na Brijunskom sastanku. Markačevi branioci su tvrdili da on nije znao šta se dogodilo u Gruborima, a pobijali su i tužiočevu tvrdnju o pljačkanju Gračaca od strane hrvatskih specijalaca.

Sve tri odbrane su danas još jednom iznele zahteve za oslobađajuću presudu, nazivajući trojicu generala "časnim i poštenim oficirima koji su na najbolji mogući način obnašali svoje dužnosti". Optužba, podsetimo, za generala Gotovinu zahteva kaznu od 27, Markača 23, a Čermaka 17 godina zatvora.